Ne kašljem, znači pluća su mi zdrava? Doktor otkriva da šteta od pušenja nije odmah vidljiva
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborJedna od zabluda koju možemo čuti kada govorimo o zdravlju pluća glasi: "Ne kašljem, znači pluća su mi zdrava". Nažalost, pluća često dugo ćute. Bolest može napredovati godinama pre nego što čovek primeti da se brže zamara, da mu ponestaje vazduha pri naporu ili da više ne može da obavlja fizičke aktivnosti koje je ranije mogao bez problema.
Povodom Svetskog dana bez duvana, koji se obeležava 30. maja, dr med. Nikola Piljić, predsednik Nacionalne inicijative nepušača Srbije - NINS, podseća da šteta od aktivnog i pasivnog pušenja nije uvek odmah vidljiva. Odsustvo kašlja nije dokaz zdravih pluća. Kod mnogih ljudi prvi simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) javljaju se tek kada je značajan deo plućne funkcije već izgubljen.
- HOBP je hronična, progresivna bolest disajnih puteva koja otežava disanje i ograničava svakodnevni život. Često se dešava da ljudi pomoć potraže tek kada stepenice postanu napor, kada šetnja postane izazov, a nedostatak vazduha počne da diktira tempo dana. Najvažniji faktor rizika za nastanak ovog oboljenja jeste pušenje - opominje naš sagovornik.
Važno je razumeti i da kašalj nije jedino merilo oštećenja pluća, dodaje. Štetne supstance iz duvanskog dima i aerosola duvanskih, nikotinskih i srodnih proizvoda oštećuju sluzokožu disajnih puteva i remete prirodne mehanizme njihovog čišćenja.
- Zbog toga odsustvo kašlja kod pušača ne znači da oštećenja nema. Naprotiv, promene mogu napredovati tiho, sve dok se ne pojave simptomi koji već ukazuju na značajno narušenu plućnu funkciju.
Kašalj nakon prestanka pušenja
Sa druge strane, kod osoba koje prestanu da puše, u prvim danima i nedeljama ponekad se javi pojačan kašalj ili iskašljavanje. To pacijente često uplaši, jer imaju utisak da im je "gore otkako su prestali".
- Međutim, upravo je suprotno - prestankom pušenja počinje postepeni oporavak sluzokože disajnih puteva i trepljastog epitela, koji ima važnu ulogu u prirodnom čišćenju pluća. Kako se taj odbrambeni mehanizam obnavlja, sekret i štetne čestice se lakše izbacuju iz disajnih puteva, pa kašalj može privremeno biti izraženiji. Dakle, to je čest deo procesa oporavka nakon prestanka pušenja - objašnjava dr Piljić.
Ne čekajte simptome
Doktor dodaje da je Svetski dan bez duvana prilika da se podsetimo da ne smemo čekati simptome da bismo ozbiljno shvatili rizik. Pušenje nije samo loša navika.
- Nikotin stvara zavisnost, a brojne štetne supstance iz duvanskih, nikotinskih i srodnih proizvoda oštećuju pluća, krvne sudove, srce i čitav organizam. Istovremeno, pasivno pušenje nije neprijatnost, već ozbiljan zdravstveni rizik za sve one koji nemaju izbor da li će biti izloženi duvanskom dimu i aerosolima duvanskih, nikotinskih i srodnih proizvoda, a posebno za decu, trudnice i hronične bolesnike - opominje dr Piljić.
Zdravlje pluća ne treba meriti samo time da li je kašalj prisutan ili ne. Treba ih čuvati pre nego što se jave simptomi. To znači podršku ljudima da prestanu da puše, jaču prevenciju među mladima, bolju kontrolu duvanskih i nikotinskih proizvoda i doslednu zaštitu stanovništva od duvanskog dima i aerosola u zatvorenim prostorima.
- Ako ne kašljete, to jeste dobro, ali nije dovoljan dokaz da su pluća zdrava. Zato je ovaj dan prilika da podsetimo da je najbolji trenutak za zaštitu pluća - sada. Pozivam sve pušače da ne čekaju "idealan trenutak", već da danas naprave prvi korak ka životu bez duvana i nikotina. Svaki dan bez pušenja je dobitak za pluća, srce, krvne sudove i kvalitet života - poručuje dr med. Nikola Piljić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.