Mentalni poremećaji mogu povećati rizik od srčanog udara: Najveći rizik imaju osobe sa PTSP-om i poremećajima spavanja
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborIako se mentalno i kardiovaskularno zdravlje često posmatraju odvojeno, nova velika analiza pokazuje da su mnogo povezaniji nego što se ranije mislilo.
Pregled objavljen u časopisu JAMA Psychiatry, koji je obuhvatio podatke više od 22 miliona ljudi iz 25 studija, pokazao je da su pojedini mentalni poremećaji povezani sa većim rizikom od akutnog koronarnog sindroma (AKS), stanja koje uključuje srčani udar i druge ozbiljne poremećaje protoka krvi kroz srce.
U poređenju sa osobama bez mentalnih poremećaja, osobe sa depresijom imale su oko 40 odsto veći rizik od AKS-a, dok je kod anksioznih poremećaja rizik bio veći za 63 odsto. Poremećaji spavanja povećavali su rizik za oko 60 procenata, a najizraženija povezanost zabeležena je kod posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), gde je rizik bio čak 173 odsto veći.
Zašto je san važan za zdravlje srca?
Istraživači smatraju da poremećaji spavanja mogu biti jedan od ključnih razloga povećanog kardiovaskularnog rizika kod osoba sa mentalnim poremećajima. Loš san održava organizam u stanju pojačanog stresa, povećava nivo kortizola, krvni pritisak i broj otkucaja srca.
Vremenom, takve promene mogu oštetiti krvne sudove, podstaći stvaranje naslaga u arterijama i povećati rizik od srčanih bolesti.
Mentalne bolesti i tradicionalni faktori rizika
Osobe sa mentalnim poremećajima češće imaju i druge faktore rizika za srčana oboljenja, uključujući povišen krvni pritisak, dijabetes tipa 2, gojaznost i visok holesterol.
Pored toga, nezdrave životne navike poput fizičke neaktivnosti, loše ishrane, pušenja, prekomerne upotrebe alkohola i nedostatka sna dodatno povećavaju opterećenje za srce. Određeni psihijatrijski lekovi takođe mogu doprineti povećanju telesne težine i poremećajima metabolizma.
Simptomi se ponekad pogrešno pripisuju stresu
Stručnjaci upozoravaju da se simptomi poput stezanja u grudima, umora ili bola u stomaku često pogrešno pripisuju stresu i anksioznosti, iako mogu ukazivati na ozbiljan srčani problem.
Zbog stigme povezane sa mentalnim zdravljem, neki pacijenti odlažu odlazak lekaru ili umanjuju značaj svojih simptoma, što može dovesti do kasnijeg postavljanja dijagnoze.
Autori studije ističu da mentalno i fizičko zdravlje ne bi trebalo posmatrati odvojeno. Pravovremeno prepoznavanje i lečenje mentalnih poremećaja može doprineti ne samo boljem psihičkom stanju već i očuvanju zdravlja srca.
Izvor: theepochtimes/zdravlje.kurir.rs