Atrijalna fibrilacija i anksioznost: Kako prepoznati razliku i šta pomaže u kontroli simptoma
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborAnksioznostmože izazvati stalnu zabrinutost, strah, pa čak i napade panike. Jedan od najčešćih simptoma je ubrzan rad srca, zbog čega mnogi ljudi teško razlikuju da li je u pitanju anksioznost ili atrijalna fibrilacija (AFib).
AFib je poremećaj srčanog ritma koji takođe može izazvati palpitacije, lupanje srca i osećaj „preskakanja“ otkucaja, što dodatno stvara konfuziju između ova dva stanja.
Da li su anksioznost i AFib povezani?
Istraživanja daju mešovite rezultate.
Neka ne pokazuju direktnu vezu između anksioznosti i povećanog rizika za AFib, dok druga ukazuju da stres i anksioznost mogu da pokrenu epizode aritmije.
Ono što je jasno jeste da se ova dva stanja često javljaju zajedno i mogu međusobno da pogoršaju simptome.
Povezanost sa pritiskom i stresom
Anksioznost, povišen krvni pritisak i AFib često se pojavljuju istovremeno. Dugotrajno povišen pritisak može povećati rizik od epizoda atrijalne fibrilacije, dok stres dodatno opterećuje srce i nervni sistem.
Kada morate da posetite lekara?
Iako i anksiozni napadi i epizode AFib-a mogu proći spontano, važno je obratiti se lekaru ako se jave:
* dugotrajne palpitacije
* bol u grudima
* otežano disanje
* vrtoglavica ili konfuzija
Uloga stresa u AFib-u i anksioznosti
Stres može biti okidač za AFib epizode. Za razliku od anksioznosti, koja može postojati i bez spoljnog uzroka, stres je obično vezan za konkretne situacije. Smanjenje stresa može pomoći u kontroli oba stanja.
Kako ublažiti simptome: korisne navike
Joga
Joga pomaže u smanjenju stresa i aktivira parasimpatički nervni sistem, što može doprineti stabilnijem srčanom ritmu i manjoj učestalosti AFib okidača.
Meditacija
Meditacija i mindfulness tehnike pomažu da se fokus prebaci na sadašnji trenutak, čime se smanjuje uticaj stresa i anksioznosti na organizam.
Redovna fizička aktivnost
Umerena do intenzivna fizička aktivnost može smanjiti broj AFib epizoda i ublažiti simptome anksioznosti. Posebno se preporučuje kretanje na otvorenom, uz prethodnu konsultaciju sa lekarom.
Psihoterapija
Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) pokazala se kao efikasna metoda u kontroli anksioznosti i smanjenju faktora koji mogu doprineti pojavi AFib epizoda.
Zaključak
AFib i anksioznost mogu imati slične simptome, ali zahtevaju različit pristup. Prepoznavanje razlike, pravovremena dijagnostika i upravljanje stresom ključni su za bolju kontrolu oba stanja i kvalitetniji život.
Izvor: webmd.com/zdravlje.kurir.rs