Na posao i bolesni, kod doktora skoro nikada: Kako navike oblikuju naše zdravlje
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborNa posao dolazi i kada je bolestan, veruje da mu nije ništa, pod jakim je stresom koji "leči" kafama, cigaretama, slatkišima, nezdravim šećerima i mastima, vežba samo "kada gleda utakmicu", a kod doktora ide kada mora. Ovako izgleda zdravstveni portret zaposlenih u Srbiji, koji je rezultat četvorogodišnjeg istraživanja u okviru Nacionalnog projekta „Teži ravnoteži“.
Druženje kao "lek"
U istraživanju koje donosi uvide u stilove života radno aktivnog stanovništva i njihov uticaj na zdravlje, učestovalo je više od 1.000 ispitanika - 17 odsto muškaraca i 83 odsto žena.
Stručnjaci su ispitivali kako ishrana, fizička aktivnost, stres i drugi faktori utiču na radnu sposobnost i svakodnevni život i zdravlje ljudi.
Mr sc. med. dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane, sa Akademije strukovnih studija Beograd, Odsek Visoka zdravstvena škola Beograd, govorila je o značaju zdrave ishrane, ali i druženja za celokupno zdravlje.
- Mnogo se radi, posao se nosi i kući, jede se na brzinu i s nogu, često nezdravo. Većina kardiovaskularnih bolesti koje su najzastupljenije u našoj zemlji posledica su loših životnih navika. Zaboravili smo na druženje, nemamo vremena za kafu sa komšijama ili prijateljima, iako nekada baš ta neobavezna druženja mogu da nam pomognu da sačuvamo energiju i dobro psihofizičko zdravlje - kaže dr Stanković.
Stres sastavni deo posla
Ispitivanje u okviru Nacionalnog projekta „Teži ravnoteži“ potvrđuje sve slabiji balans između posla i privatnog života - 57 odsto osoba ocenilo je kao veoma loš ili loš balans između porodičnog i poslovnog života.
Stres je skoro sastavni deo skoro svakog posla u Srbiji, pokazuje ovo istraživanje - 83 odsto zaposlenih oseća stres često ili veoma često. Na poslu, kako izgleda, nema vremena za jelo, 61 odsto ispitanika kaže da nema redovne obroke na radnom mestu.
Od čega se najviše boluje?
Kada se konzumira obrok, on je često sačinjen od brze i prerađene hrane (44 odsto), slatkiša (38 odsto) i kofeina (66 odsto). U isto vreme veći deo dana provodimo sedeći, 68 odsto radno aktivnih ispitanika nikada ne vežba. Nema ni šetnje, ali 73 odsto ispitanih ima prijavljeno barem jedno zdravstveno stanje.
Najviše se boluje od visokog krvnog pritiska (31 odsto), gojaznosti (29 odsto), bolesti srca (12 odsto), respiratornih bolesti (11 odsto) i dijabetesa (9 odsto). U isto vreme 62 odsto ispitanika ide kod lekara samo kada su bolesni, 30 odsto jednom godišnje dođe na sistematski pregled, a 9 odsto nikada.
Na posao i pored bolesti
Na posao se, s druge strane, dolazi i pored bolesti. Prehlada, infekcija, mučnina, donekle povišena telesna temperatura nisu prepreka da se dođe na radno mesto. Na posao i pored bolesti često ili veoma često, iako se ne oseća dobro, dolazi 76 odsto zaposlenih učesnika ovog istraživanja. U isto vreme na smanjenu koncentraciju ili energiju na poslu žali se 32 odsto osoba.
Kao što je i očekivano, najveći motiv na poslu je plata za 60 odsto zaposlenih, potom dobra radna atmosfera 37 odsto, uslovi rada su na trećem mestu sa 24 odsto, a mogućnost napredovanja na poslednjem, četvrtom mestu sa 12 odsto.