mozak i creva

Od nervoze vam se stomak veže u čvor ili vas tera u toalet? Gastroenterolog otkriva zašto se to dešava

Prenosi:

Čet, 30.07.2026. 20:00h

Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor

Shutterstock Mozak i creva povezani su dvosmernom komunikacijom

Mnogi anksioznost povezuju isključivo sa osećajem straha, napetosti ili stalnom zabrinutošću. Međutim, ona može snažno da utiče i na sistem za varenje.

Leptirići u stomaku pred važan sastanak, mučnina pred ispit ili iznenadna potreba za odlaskom u toalet kada smo pod velikim stresom samo su neki od primera koliko su mozak i creva povezani. Kod pojedinih ljudi ova veza ne izaziva samo prolaznu nelagodnost. Dugotrajna anksioznost može da dovede do nadimanja, bolova u stomaku, dijareje, zatvora, gorušice i osećaja lošeg varenja. Stručnjaci ovakve tegobe često opisuju kao "nervozan stomak", iako to nije zvanična medicinska dijagnoza.

- Kada smo anksiozni, organizam pokreće reakciju "bori se ili beži" i oslobađa hormone stresa, poput adrenalina i kortizola. Oni su korisni u opasnim situacijama, ali ako je stres čest ili dugotrajan mogu da poremete normalan rad sistema za varenje - objašnjava gastroenterolog dr Niradž Dhamija.

Zašto mozak i creva utiču jedno na drugo?

Mozak i digestivni sistem neprekidno razmenjuju informacije preko takozvane ose mozak-creva. U toj komunikaciji učestvuju nervi, hormoni i različiti hemijski signali, a posebno važnu ulogu ima vagusni nerv.

Istraživanja pokazuju da mozak tokom stresa šalje signale koji menjaju rad želuca i creva. Istovremeno, promene u digestivnom sistemu mogu da utiču na raspoloženje i nivo anksioznosti, zbog čega se često stvara začarani krug.

Kako anksioznost utiče na varenje?

Stres može da poveća lučenje želudačne kiseline, pa se češće javljaju gorušica, nadimanje i loše varenje. Kod nekih ljudi ubrzava prolazak hrane kroz creva i izaziva dijareju, dok kod drugih usporava rad creva i dovodi do zatvora.

Mozak tokom stresa šalje signale koji menjaju rad želuca i creva Foto: Shutterstock

- Anksioznost takođe povećava osetljivost digestivnog sistema, pa čak i normalna količina gasova može da izazove osećaj nadutosti, grčeve ili bol. Nije retkost ni da se neposredno pre stresnog događaja javi mučnina ili gubitak apetita - napominje doktor.

Može da pogorša postojeće bolesti

Sama anksioznost najčešće nije uzrok bolesti sistema za varenje, ali može da pogorša tegobe kod osoba koje već imaju sindrom iritabilnog creva (IBS), gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB), funkcionalnu dispepsiju ili zapaljenske bolesti creva. Mnogi pacijenti primećuju da se simptomi pojačavaju upravo u periodima pojačanog stresa.

- Ako se bolovi u stomaku uporno ponavljaju, javljaju se krv u stolici, neobjašnjiv gubitak telesne mase, otežano gutanje, učestalo povraćanje ili jaka dijareja, važno je da se odmah javite lekaru. Kada se anksioznost uspešno kontroliše psihoterapijom, tehnikama opuštanja ili, po potrebi, lekovima, istovremeno se ublažavaju i problemi sa varenjem - poručuje dr Dhamija.

Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs

Da li se anksioznost nasleđuje? Psihijatar otkriva koliku ulogu igraju geni, a koliku okruženje