Ako ste ovih dana neraspoloženi, možda nije slučajno: Zašto nam jesen teško pada?
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborKraj leta za mnoge ne znači samo kraj godišnjih odmora i povratak svakodnevnim obavezama. Kraći dani, manje sunčeve svetlosti, povratak na posao mogu da donesu i lošije raspoloženje, umor, razdražljivost i pojačanu zabrinutost.
Stručnjaci navode da se kod pojedinih ljudi s dolaskom jeseni javljaju simptomi koje često nazivamo „jesenjom anksioznošću“. Promene u ishrani, svakodnevna fizička aktivnost i više vremena provedenog na dnevnoj svetlosti mogu pomoći da se ovi simptomi ublaže.
Zašto nam jesen teško pada?
Dr Kler Morison, lekarka opšte prakse, navodi da se jesenja anksioznost kod pojedinih ljudi može ponavljati svake godine, s početkom jeseni, i da ne mora uvek biti izazvana konkretnim spoljašnjim događajem.
Jesenji bluz može se ispoljiti kroz loše raspoloženje i depresivnost, prekomernu brigu, razdražljivost, osećaj malaksalosti, pospanost i umor, ali i gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti.
Jedan od mogućih razloga je manjak sunčeve svetlosti.
- Jedan od uzroka može biti manjak sunčeve svetlosti, zbog čega dolazi do promena u nivou serotonina. Ovaj važan neurotransmiter utiče na raspoloženje, apetit i san. Istovremeno, može doći do pojačanog lučenja hormona melatonina, zbog čega se osećamo pospano - objašnjava dr Morison.
Tokom jeseni može doći i do smanjenja nivoa vitamina D, a njegov nedostatak takođe se povezuje s promenama raspoloženja i depresivnim simptomima.
Jesenja anksioznost ili nešto drugo?
Iako se izraz „jesenja anksioznost“ često koristi, on nije zvanična dijagnoza. Patriša Torkton, licencirani psiholog iz Njujorka, objašnjava da promene godišnjih doba mogu da utiču na raspoloženje, ali da se u psihologiji češće govori o sezonskom afektivnom poremećaju.
- Dani su kraći, noći duže, a vreme postaje hladnije. Tu je i stres zbog povratka u školu ili na posao, kao i pritisak da se ostvari uspeh - objašnjava dr Torkton.
Ona dodaje da jesenja anksioznost može biti i anticipatorna, odnosno da predstavlja strah od same sezonske depresije.
Promena svakodnevne rutine takođe može da utiče na raspoloženje. Ranije ustajanje, manje dnevne svetlosti i manjak sna mogu dodatno doprineti osećaju umora i unutrašnjeg nemira.
Kod pojedinih ljudi jesen i zima mogu biti povezane i s neprijatnim sećanjima ili ranijim teškim iskustvima.
- Moguće je da sve bude posledica traumatičnih događaja koji su se desili tokom jeseni ili zime - kaže dr Torkton.
I kraj leta kao razlog za tugu
Promena godišnjeg doba ne donosi samo promenu vremena. Kraj leta kod osoba može izazvati osećaj žaljenja zbog svega što nisu uspeli da ostvare sve planirano tokom letnjih meseci.
Može se javiti osećaj da je leto „prošlo uzalud“. Čak i sama pomisao da se završava jedno lepo i bezbrižno razdoblje može biti razlog za neraspoloženje.
Kako da ublažite jesenju anksioznost?
Bez obzira na uzrok jesenjeg neraspoloženja i nemira, postoje jednostavne navike koje mogu pomoći da se lakše prilagodimo promeni godišnjeg doba.
Što više dnevne svetlosti
Provodite što više vremena napolju i pokušajte da iskoristite dnevnu svetlost. Dr Morison savetuje ranije ustajanje i raniji odlazak na spavanje kako biste se lakše izborili s umorom.
Vežbajte svakog dana
Najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno može imati pozitivan uticaj na raspoloženje. Nakon letnjih vrućina, jesen je idealna za duge šetnje, vožnju bicikla, uvođenje novog sporta ili odlazak u teretanu.
Promenite ugao gledanja
Umesto da jesen povezujete samo s kraćim danima i hladnijim vremenom, pokušajte da obratite pažnju i na njene prijatne strane. Jesenje boje, šetnja kroz park, omiljeni čaj ili topla kafa mogu biti mali rituali koji popravljaju raspoloženje.
Ne ignorišite simptome
Ukoliko tegobe ne prolaze ili počnu da ometaju svakodnevni život, važno je potražiti stručnu pomoć. Kognitivno-bihevioralna terapija pokazala se efikasnom u lečenju anksioznosti i sezonskog afektivnog poremećaja, dok lekar u nekim slučajevima može preporučiti i odgovarajuću terapiju lekovima.
Ako primetite da vas preplavljuju negativna osećanja, obratite se lekaru ili psihologu. Ne čekajte da se stanje pogorša - pravovremena reakcija važna je za očuvanje mentalnog zdravlja, naglašavaju stručnjaci.
Izvor: healthline.com/ zdravlje.kurir.rs