Uz „gas smejavac“ bez straha kod zubara: Stomatolog sa VMA otkriva da li uklanja i bol
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborStrah od stomatologa i moguća ranija neprijatna iskustva mogu da budu prepreka za lečenje i pravilnu negu zuba i usne duplje. Od skoro je na Vojnomedicinskoj akademiji dostupna inhalaciona sedacija azot-suboksidom, primenom takozvanog „gasa smejavca“. Cilj je da strah više ne bude razlog za odlaganje odlaska kod zubara, jer pravovremeni pregled i lečenje mogu da spreče razvoj težeg karijesa i drugih komplikacija.
Ova usluga za sada je dostupna samo vojnim osiguranicima i to deci. Plan je da u narednom periodu, inhalaciona sedacija u skladu sa medicinskim indikacijama i procenom stručnog tima, postepeno bude dostupna većem broju pacijenata različitih životnih dobi.
Šta je inhalaciona sedacija?
Inhalaciona sedacija je minimalno do umereno sedativno stanje koje se postiže udisanjem smeše azot-suboksida i kiseonika kroz nazalnu masku. Omogućava detetu da ostane budno, spontano diše i održava verbalni kontakt, uz smanjenje straha, anksioznosti i povećanje saradljivosti tokom stomatološkog tretmana.
- Postupak se započinje postavljanjem nazalne maske i postepenom titracijom smeše azot-suboksida i kiseonika do postizanja željenog nivoa sedacije. Tokom intervencije dete je budno, spontano diše i kontinuirano se prati, komunicira sa terapeutom. Po završetku tretmana azot-suboksid se prekida, uz nekoliko minuta inhalacije 100 odsto kiseonika radi ubrzane eliminacije gasa. Azot-suboksid nije zamena za lokalnu anesteziju i ne treba ga posmatrati kao sredstvo za uklanjanje bola. Njegovo osnovno dejstvo je anksiolitičko, da smanji strah, anksioznost i emocionalnu napetost deteta, uz stvaranje osećaja opuštenosti i povećanje saradljivosti. Na taj način dete lakše prihvata stomatološki tretman, dok se za kontrolu bola, kada je potrebna, primenjuje odgovarajuća lokalna anestezija - kaže za Zdravlje. Kurir.rs major dr Vesna Tričković, specijalista dečije i preventivne stomatologije sa VMA, doktorand na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Postupak je bezbedan, ipak ima situacija kada se ne preporučuje
Dr Tričković napominje da je inhalaciona sedacija prvenstveno namenjena deci sa izraženim stomatološkim strahom, negativnim prethodnim iskustvom ili pojačanim refleksom povraćanja. Neophodno je da dete može da sarađuje, prihvati nazalnu masku i održava verbalnu komunikaciju tokom postupka. Kada se pravilno primenjuje i uz odgovarajuću selekciju pacijenata, inhalaciona sedacija azot-suboksidom predstavlja veoma bezbednu i dobro podnošljivu metodu, posebno pogodnu za decu.
- Njena velika prednost je brzo nastupanje dejstva i brzo vraćanje deteta u uobičajeno stanje nakon završetka sedacije. Ipak, kao i kod svake medicinske procedure, postoje situacije u kojima se primena ne preporučuje ili zahteva poseban oprez. Kontraindikacije i ograničenja uključuju nemogućnost saradnje deteta i neprihvatanje nazalne maske, opstrukciju ili otežano disanje na nos, akutne respiratorne infekcije, oboljenja srednjeg uha i druga stanja kod kojih postoji zatvoren prostor ispunjen gasom, kao i pojedina neurološka, psihijatrijska i sistemska oboljenja kod kojih je primena azot-suboksida kontraindikovana ili zahteva prethodnu konsultaciju sa odgovarajućim specijalistom - objašnjava dr Tričković.
Zbog toga je pre sedacije neophodna adekvatna procena zdravstvenog stanja deteta, procena indikacija i kontraindikacija i izbor odgovarajućeg nivoa monitoringa, dodaje dr Tričković.
- Kada su kriterijumi pravilno postavljeni, ova metoda omogućava da se stomatološki tretman sprovede uz značajno smanjenje straha i anksioznosti, bez nepotrebnog opterećenja deteta -naglašava doktorka.
Koji su ključni kriterjumi?
Dr Vesna Tričković napominje da ne postoji strogo definisana donja starosna granica za primenu inhalacione sedacije azot-suboksidom. Ključni kriterijum nije toliko uzrast deteta, koliko njegova razvojna zrelost i sposobnost saradnje.
- Dete bi trebalo da bude u stanju da razume jednostavna uputstva, prihvati nazalnu masku i da tokom procedure diše kroz nos. Zbog toga se metoda može uspešno primeniti i kod dece mlađe od tri godine, ali je neophodna individualna procena svakog deteta. Kod najmlađe dece primena je, dakle, moguća, ali zavisi pre svega od psihofizičkog razvoja, temperamenta i sposobnosti saradnje, a ne samo od hronološkog uzrasta. Kada dete prihvati proceduru, inhalaciona sedacija se uglavnom veoma dobro podnosi i omogućava da stomatološki tretman protekne uz značajno smanjen strah i anksioznost - kaže dr Tričković.
Način rada koji omogućava dodatnu sigurnost
Uvođenje sedacije azot-suboksidom u kliničku praksu omogućilo je da, nakon odgovarajuće obuke, stomatolog može samostalno da sprovodi ovu vrstu minimalne inhalacione sedacije.
- Na Vojnomedicinskoj akademiji imamo mogućnost da sedaciju sprovodimo u okviru multidisciplinarnog tima. Pedijatar prethodno procenjuje opšte zdravstveno stanje deteta i, kada za to postoje uslovi, daje saglasnost za sprovođenje sedacije. Anesteziolog je uključen u vođenje i nadzor sedacije, uz kontinuirani monitoring vitalnih parametara, dok je stomatolog odgovoran za izvođenje i kontrolu stomatološkog tretmana. Ovakav način rada pruža dodatnu sigurnost, naročito kod dece sa izraženim strahom ili specifičnim zdravstvenim potrebama, jer omogućava da svaki član tima bude fokusiran na svoj deo postupka - zaključuje dr Vesna Tričković.