Nove smernice hematologa menjaju dijagnostiku: Nedostatak gvožđa ili samo umor
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborNizak nivo gvožđa u krvi utvrđuje se posebnim testom koji meri feritin, protein što skladišti gvožđe u našim ćelijama. Nedostatak gvožđa čest je zdravstveni problem, posebno kod devojaka i mlađih žena. Ovo stanje, poznato kao malokrvnost, može dovesti do umora ili teškoća s koncentracijom. Američko udruženje za hematologiju nedavno je prvi put objavilo nove smernice pomoću kojih bi trebalo da se uspešnije dijagnostikuje nedostatak gvožđa.
Prema novim smernicama možete da imate normalne vrednosti hemoglobina, ali da niste malokrvni. Ipak ako vam je feritin nizak, imete nedostatak gvožđa koji izaziva hroničan umor, pad koncentracije.
Hemoglobin i feritin su dva ključna laboratorijska parametra povezana sa gvožđem i prenosom kiseonika u organizmu. Hemoglobin je protein u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik, a feritin protein koji služi kao glavno skladište gvožđa u telu
Šta je cilj?
Nove preporuke za skrining trebalo bi, nadamo se, da podstaknu proaktivnije lečenje jednog od najčešćih poremećaja krvi, rekla je dr Ariela Marshall, vanredna profesorka na odseku za hematologiju, onkologiju i transplantaciju Univerziteta Minesota.
Gotovo 40 odsto tinejdžerki i mladih žena ima nizak nivo gvožđa, pokazala je studija objavljena 2023. godine u časopisu JAMA. To je bilo prvo istraživanje koje je ispitivalo nedostatak gvožđa kod mladih žena i adolescentkinja u SAD.
Leo Buckley, docent na odseku interne medicine u medicinskom centru UT Southwestern u Dalasu, jedan je od stručnjaka koji veruje da postoje pokazatelji da bi učestalost nedostatka gvožđa mogla da raste.
Nizak nivo gvožđa u krvi utvrđuje se posebnim testom krvi kojim se meri feritin. Problem je što se referentne vrednosti feritina razlikuju od laboratorije do laboratorije, što znači da neki slučajevi nedostatka gvožđa nikada ne moraju da budu prepoznati.
Nove granične vrednosti feritina
Smernice preporučuju nove „granične“ vrednosti feritina koje ukazuju na nizak nivo gvožđa u krvi. Na osnovu novih kriterijuma, neke osobe za koje se ranije smatralo da imaju dovoljne zalihe gvožđa sada bi mogle biti kategorizovane kao osobe s nedostatkom gvožđa. Smernice su takođe prve koje utvrđuju granične vrednosti za žene sa obilnim menstrualnim krvarenjem.
Dr Andrew Eisenberger, direktor službe za klasičnu hematologiju u Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija Irving u Njujorku, rekao je da je sve veća svest o ovom problemu.
Čak i pre objavljivanja novih smernica, influenseri na TikToku pretvorili su izraz „ferritin face“ („lice zbog niskog feritina“) u viralni trend, pripisujući mu čitav niz simptoma – poput blede kože, umora, nadutosti ili opadanja kose.
Ko je najviše izložen nedostatku gvožđa?
Žene u reproduktivnom dobu imaju najveći rizik od nedostatka gvožđa, naročito one koje imaju obilne menstruacije, uključujući i neke žene u perimenopauzi čije su menstruacije obilnije zbog hormonskih promena. Pošto krv sadrži gvožđe u crvenim krvnim zrncima, gubitak veće količine krvi znači i gubitak veće količine gvožđa svakog meseca.
Sindrom iritabilnog crevačešći je kod žena i takođe može da izazove nedostatak gvožđa. I druga zdravstvena stanja zastupljena kod žena mogu da utiču na nivo gvožđa, kao što su endometrioza, miom materice, operacija želudačnog bajpasa i celijakija.
Kako se dijagnostikuje nedostatak gvožđa?
Rutinska kompletna krvna slika proverava samo hemoglobin kako bi se utvrdilo postojanje anemije, ali ovim testom se ne proverava nivo feritina.
- Gvožđe je praktično građevinski element crvenih krvnih zrnaca, tako da neko može imati nizak nivo gvožđa, a da još nije razvio anemiju - rekla je dr Marshall i dodala da je dosta čest mit da osobe sa nedostatkom gvožđa ne osećaju ozbiljne simptome.
Tegobe mogu varirati od umora i osećaja „magle u glavi“ do potrebe za žvakanjem leda, rekla je ona. Dr Marshall se nada da će smernice Američkog udruženja za hematologiju podstaći lekare da proveravaju nivo feritina kod pacijenata koji pokazuju znake niskog nivoa gvožđa.
- Nedostatak gvožđa veoma je čest zdravstveni problem, koji se nedovoljno dijagnostikuje, iako se može lako lečiti rešiti jednostavnim dodatkom gvožđa - rekla je dr Marshall.
Prema podacima Klinike Klivlend, normalan nivo feritina u krvi obično je od 12 do 140 nanograma po mililitru (ng/mL) kod dece uzrasta od 6 meseci do 15 godina, od 15 do 205 ng/mL kod žena i od 30 do 566 ng/mL kod muškaraca.
Vrednosti ispod tih raspona ukazuju na nedostatak gvožđa. Prema novim smernicama, odrasle osobe, žene koje imaju menstruaciju ili trudnice, sa nivoom feritina od 30 ng/mL ili nižim mogle bi biti dijagnostikovane kao osobe sa nedostatkom gvožđa. Kod žena sa obilnim menstruacijama, koje predstavljaju grupu sa najvećim rizikom, granična vrednost feritina je 50 ng/mL ili niža.
Dr Marshall, koja se specijalizovala za poremećaje krvarenja i zgrušavanja krvi, rekla je da preporuke pružaju važne smernice lekarima koji leče žene sa obilnim menstruacijama.
- Sa novim smernicama, možemo da im pružimo terapiju, a mnoge od tih žena osećaće se znatno bolje nakon što dobiju gvožđe - rekla je dr Marshall.
Lekari napominju da simptomi nedostatka gvožđa u krvi nisu uvek očigledni i dovoljno jasni. Pacijenti se žale na umor koji pripisuju ubrzanom načinu života, kod nekih se javlja sindrom nemirnih nogu ili ređi neželjeni efekti.
Lečenje nedostatka gvožđa i anemije
Nedostatak gvožđa, kada se ne leči, može da preraste u anemiju izazvanu nedostatkom gvožđa, koja može u bitnoj meri da utiče na kvalitet života.
Simptomi anemije izazvane nedostatkom gvožđa su vrtoglavica, otežano disanje, opadanje kose, glavobolje i nepravilan rad srca. Teški slučajevi anemije mogu dovesti do problema sa srcem.
Nadoknada gvožđa putem ishrane
Ishrana bogata gvožđem pomaže u održavanju dovoljnih zaliha gvožđa u organizmu. Trudnice i osobe koje su vegetarijanci ili vegani trebalo bi da unose više namirnica bogatih gvožđem.
Uopšteno, hemsko gvožđe, koje se nalazi u namirnicama životinjskog porekla poput govedine i jaja, organizam bolje apsorbuje nego nehemsko gvožđe koje se nalazi u vegetarijanskoj i veganskoj hrani.
Ipak, osobe koje izbegavaju proizvode životinjskog porekla mogu uzimati suplemente gvožđa ili poboljšati unos gvožđa tako što će ga kombinovati sa namirnicama bogatim vitaminom C, jer se na taj način gvožđe bolje apsorbuje.
Izvor: nbcnews.com/ zdravlje.kurir.rs