Osam razloga zašto bi trebalo češće da jedete paradajz čorbu: Evo kako da je pripremite
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborParadajz je bogat vitaminima, mineralima, antioksidansima i drugim biljnim jedinjenjima koja mogu imati brojne zdravstvene koristi. Među njima se ističe likopen, pigment koji paradajzu daje karakterističnu crvenu boju i povezan je sa nizom potencijalno zaštitnih efekata.
Zato paradajz čorba nije samo ukusno i jednostavno jelo, već može biti i dobar način da u svoju ishranu uključimo vredne hranljive materije. Zanimljivo je da se likopen lakše apsorbuje nakon termičke obrade, tako da kuvanje može povećati njegovu bioraspoloživost. Evo prednosti koje se najčešće povezuju sa paradajzom i njegovim vrednim jedinjenjima.
Bogat je važnim hranljivim materijama
Paradajz ima malo kalorija, ali je bogat hranljivim materijama. Jedan veliki sirovi paradajz, težak oko 182 grama, sadrži približno 33 kalorije, 7 grama ugljenih hidrata, 2 grama vlakana, 1,6 grama proteina i 0,4 grama masti. Takođe obezbeđuje oko 28 procenata preporučenog dnevnog unosa vitamina C, 12 procenata vitamina K, 8 procenata vitamina A i 9 procenata kalijuma.
Posebno je bogat karotenoidima, među kojima se ističe likopen. Pošto termička obrada povećava njegovu dostupnost organizmu, supa može biti dobar način za konzumiranje paradajza.
Dobar je izvor antioksidanasa
Paradajz čorba sadrži likopen, flavonoide i vitamine C i E. Antioksidansi pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.
Ishrana bogata antioksidansima povezana je sa manjim rizikom od raznih hroničnih bolesti, uključujući srčana oboljenja i stanja povezana sa hroničnom upalom. Vitamin C i flavonoidi se takođe proučavaju zbog mogućih zaštitnih efekata kod dijabetesa tipa 2, srčanih oboljenja i nekih bolesti mozga.
Može doprineti zdravlju srca
Veći unos proizvoda od paradajza može biti povezan sa nižim nivoima ukupnog i LDL holesterola, poznatog kao „loš“ holesterol. Likopen i vitamin C mogu pomoći u sprečavanju oksidacije LDL holesterola, procesa povezanog sa razvojem ateroskleroze.
Likopen takođe može smanjiti apsorpciju holesterola u crevima i uticati na funkciju HDL holesterola. Karotenoidi iz paradajza se takođe proučavaju zbog njihovih mogućih efekata na krvni pritisak, važan faktor rizika za srčana oboljenja.
Može pomoći zdravlju očiju
Paradajz sadrži karotenoide i vitamin A, koji su važni za zdravlje vida. Konzumiranje paradajza povezano je sa manjim rizikom od makularne degeneracije povezane sa starenjem, odnosno gubitka vida povezanog sa starenjem. Smatra se da antioksidansi pomažu u zaštiti makule od oksidativnog stresa. Beta-karoten se u telu pretvara u vitamin A, koji igra važnu ulogu u normalnom vidu.
Može doprineti zdravlju kože
Likopen i beta-karoten se takođe proučavaju zbog svojih potencijalnih efekata na zaštitu kože. Neka istraživanja sugerišu da ishrana bogata ovim jedinjenjima može pomoći u zaštiti kože od UV oštećenja. Međutim, paradajz nije zamena za kremu za sunčanje i ne znači da koža može biti izložena suncu bez adekvatne zaštite.
Može biti koristan za zdravlje kostiju
Likopen se takođe proučava zbog njegove moguće uloge u metabolizmu kostiju. Istraživanja sugerišu da može pomoći u održavanju mineralne gustine kostiju i smanjenju rizika od preloma. Ovo je posebno interesantno u kontekstu osteoporoze, bolesti koja smanjuje čvrstoću kostiju i povećava rizik od preloma, a češća je nakon menopauze.
Može doprineti muškoj plodnosti
Oksidativni stres može oštetiti spermatozoide i uticati na njihovu pokretljivost. Zbog svojih antioksidativnih svojstava, likopen se takođe proučava u kontekstu muške plodnosti.
U jednoj studiji sprovedenoj na 44 muškarca sa problemima sa plodnošću, konzumiranje proizvoda od paradajza, uključujući sok i supu, povećalo je nivo likopena u krvi i bilo je povezano sa poboljšanom pokretljivošću spermatozoida. Rezultati su zanimljivi, ali nisu dovoljni da bi se paradajz supa smatrala tretmanom za neplodnost.
Može podržati imuni sistem
Paradajz je dobar izvor vitamina C, koji igra važnu ulogu u normalnom funkcionisanju imunog sistema, a sadrži i različite karotenoide. Vitamin C je takođe proučavan u kontekstu obične prehlade. Neka istraživanja sugerišu da adekvatan unos može uticati na trajanje i težinu simptoma, iako nije lek za sve.
Toplo zimi, hladno leti
Još jedna prednost paradajz čorbe je to što se lako priprema i može se prilagoditi različitim godišnjim dobima. Topla čorba može biti prijatan obrok tokom hladnijih meseci, dok se hladna verzija, poput gaspača, može pripremiti leti.
Naravno, nutritivna vrednost takođe zavisi od recepta. Velika količina soli, pavlake ili masti može promeniti njen nutritivni profil. Jednostavna supa napravljena od paradajza, povrća i umerene količine kvalitetnog ulja može biti praktičan način da u ishranu uključimo više povrća i vrednih biljnih jedinjenja.
Recept za paradajz čorbu
Potrebno je (za 4 osobe):
- 1 kg paradajza
- ½ dl maslinovog ulja
- 2 dl domaćeg paradajz pirea
- malo peršuna
- kašičica belog luka u prahu
- 1 šaka svežeg bosiljka
- bundevino ulje
- seme susama
- so
- biber
Priprema
Operite i isecite paradajz na male komadiće. Stavite ga u šerpu, dodajte paradajz pire, maslinovo ulje, peršun, beli luk u prahu i nekoliko svežih listova bosiljka. Začinite solju i biberom i dobro promešajte.
Stavite lonac na srednju vatru i kuvajte oko 20 minuta, ili dok paradajz potpuno ne omekša. Povremeno mešajte, dodajući malo vode ako je supa previše gusta.
Kada se paradajz skuva, izmiksajte supu štapnim blenderom dok ne postane glatka i kremasta. Probajte i po potrebi dodajte začine. Poslužite supu toplu, dodajući nekoliko kapi ulja od bundevinih semenki, malo svežeg bosiljka i malo susama pre serviranja.
Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs