Stalno ste umorni iako dovoljno spavate? Za početak odmah proverite gvožđe
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborBudite se umorni i nakon osam sati sna, tokom dana vam nedostaje energije, a ni vikend proveden u odmoru ne donosi značajno poboljšanje? Iako je povremeni umor sasvim normalan, iscrpljenost koja traje nedeljama i ne prolazi nakon odmora može imati drugačiju pozadinu.
Umor nije bolest, već simptom koji može pratiti veliki broj stanja, od svakodnevnog stresa i nekvalitetnog sna do anemije, poremećaja rada štitaste žlezde i drugih zdravstvenih problema.
Zato broj sati provedenih u krevetu nije jedino što treba uzeti u obzir kada pokušavamo da otkrijemo zbog čega smo stalno umorni.
Spavate dovoljno, ali da li spavate kvalitetno?
Osam sati sna ne znači nužno i osam sati kvalitetnog odmora.
San tokom kojeg se često budite ili ne provodite dovoljno vremena u njegovim dubljim fazama može dovesti do toga da se ujutru probudite neodmorni. Jedan od mogućih razloga je opstruktivna apneja u snu, kod koje tokom spavanja dolazi do ponavljanih prekida disanja.
Glasno hrkanje, gušenje ili hvatanje vazduha tokom noći, jutarnje glavobolje i izražena pospanost tokom dana mogu biti znakovi da kvalitet sna nije onakav kakvim se čini.
Nedostatak gvožđa i anemija
Jedan od čestih zdravstvenih uzroka izraženog umora je nedostatak gvožđa, sa ili bez anemije.
Kod anemije organizam nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca, odnosno hemoglobina potrebnog za efikasan transport kiseonika do tkiva. Posledica mogu biti slabost, nedostatak energije i smanjena tolerancija fizičkog napora.
Pored umora, mogu se javiti bledilo kože, vrtoglavica, glavobolja, ubrzan rad srca ili nedostatak vazduha, posebno tokom fizičke aktivnosti.
Štitasta žlezda može da bude skriveni uzrok umora
Hormoni štitaste žlezde učestvuju u regulaciji metabolizma, zbog čega poremećaji njenog rada mogu značajno uticati na nivo energije. Kod hipotireoze, odnosno smanjene funkcije štitaste žlezde, umor često prate osećaj hladnoće, dobijanje na težini, suva koža, zatvor, usporenost i poteškoće sa koncentracijom.
Umor se može javiti i kod pojačanog rada štitaste žlezde, ali tada ga mogu pratiti ubrzan rad srca, nervoza, razdražljivost, znojenje i gubitak telesne težine.
Nedostatak vitamina B12 ili vitamina D
Nedostatak vitamina B12 može dovesti do umora i slabosti, a kod izraženijeg nedostatka mogu se javiti trnjenje šaka i stopala, problemi sa ravnotežom ili koncentracijom.
Nizak nivo vitamina D takođe se povezuje sa umorom, ali sam simptom nije dovoljan da bi se zaključilo da postoji nedostatak. Da li je on zaista prisutan može se utvrditi odgovarajućim laboratorijskim analizama.
Stres iscrpljuje organizam čak i kada toga nismo svesni
Hronični stres ne mora uvek da izgleda kao intenzivna nervoza ili uznemirenost.
Dugotrajna izloženost poslovnim obavezama, porodičnim problemima, finansijskom pritisku ili drugim izvorima stresa može se manifestovati upravo kroz konstantan osećaj iscrpljenosti.
Ako se tome pridruže teškoće sa koncentracijom, razdražljivost, pad motivacije i osećaj emocionalne iscrpljenosti, potrebno je razmotriti i uticaj dugotrajnog psihičkog opterećenja.
Depresija i anksioznost mogu da se manifestuju fizičkim simptomima
Depresija može biti praćena nedostatkom energije, promenama u spavanju i apetitu, gubitkom interesovanja za aktivnosti koje su ranije pružale zadovoljstvo i teškoćama sa koncentracijom.
I anksioznost može biti iscrpljujuća, naročito kada je organizam dugo u stanju povećane napetosti. Zbog toga je prilikom procene dugotrajnog umora važno uzeti u obzir i fizičko i mentalno zdravlje.
Šta još može da izazove dugotrajan umor?
Umor se može javiti kod dijabetesa, hroničnih infekcija, bolesti srca, pluća, jetre ili bubrega, autoimunih bolesti i drugih zdravstvenih stanja.
Ponekad uzrok mogu biti i lekovi. Pojedini antihistaminici, lekovi protiv bolova, određeni antidepresivi, sedativi i neki drugi lekovi mogu izazvati pospanost ili osećaj iscrpljenosti.
Važno je zato obratiti pažnju na to kada je umor počeo i da li se vremenski podudara sa uvođenjem nove terapije. Propisanu terapiju ne treba prekidati na svoju ruku, već se o mogućim neželjenim efektima treba posavetovati sa lekarom.
Hronični umor nije isto što i sindrom hroničnog umora
Dugotrajan umor je simptom koji može imati brojne uzroke. Sindrom hroničnog umora, s druge strane, predstavlja kompleksno hronično oboljenje.
Karakteriše ga ozbiljno smanjenje sposobnosti za obavljanje uobičajenih aktivnosti, iscrpljenost koja se ne poboljšava odmorom i pogoršanje simptoma nakon fizičkog ili mentalnog napora. Mogu biti prisutni i problemi sa koncentracijom i pamćenjem, kao i neosvežavajući san.
Ne postoji jedan laboratorijski test kojim se sindrom hroničnog umora može potvrditi, pa je potrebno isključiti druga stanja koja mogu izazvati slične tegobe.
Kada bi zbog umora trebalo da se obratite lekaru?
Povremena iscrpljenost nakon nekoliko napornih dana obično nije razlog za zabrinutost. Međutim, ako se umor ne poboljšava ni nakon nekoliko nedelja, uprkos dovoljnoj količini sna i odmora, preporučljivo je razgovarati sa lekarom.
Posebnu pažnju treba obratiti ako se uz umor javljaju neobjašnjiv gubitak telesne težine, izražena slabost, temperatura, nedostatak vazduha, ubrzan ili nepravilan rad srca ili drugi novi simptomi.
U zavisnosti od simptoma i zdravstvene istorije, lekar može proceniti da li su potrebne dodatne pretrage.
Stalni umor zato ne treba automatski pripisivati ubrzanom tempu života. Ponekad je dovoljno promeniti određene životne navike, ali kada ni kvalitetan san i odmor ne vraćaju energiju, važno je potražiti razlog zbog kojeg se organizam ne oporavlja.
Izvor: otkucajsrca.hr/Zdravlje.Kurir.rs