Loše ste spavali pre vađenja krvi? Ovo može da promeni rezultate analiza – od šećera do hormona
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborLoš sanne utiče samo na raspoloženje i koncentraciju – može promeniti i pojedine vrednosti koje dobijemo na laboratorijskim analizama.
Čak i jedna noć nedovoljnog sna može uticati na šećer u krvi, hormone stresa i pojedine markere upale, dok hroničan nedostatak sna može imati još izraženiji efekat.
Zato, kada se neki rezultat neočekivano promeni, važno je uzeti u obzir i to kako smo spavali prethodnih dana.
Šta se dešava u organizmu kada ne spavamo dovoljno?
Nedostatak sna pokreće reakciju organizma na stres i može uticati na hormone i metabolizam. Posebno se menjaju procesi koji regulišu nivo šećera u krvi i osetljivost organizma na insulin.
Prema podacima iz izvornog teksta, nakon lošeg sna može doći do povećanja glukoze natašte, a mogu se promeniti i vrednosti insulina i HOMA-IR, pokazatelja koji se koristi u proceni insulinske rezistencije. Kod osoba koje prate šećer u krvi zato je važno da lekar zna da li je prethodnih noći bilo ozbiljnog nedostatka sna.
Kortizol i hormoni mogu biti posebno osetljivi
San i hormonski sistem usko su povezani. To se naročito odnosi na kortizol, hormon koji ima izražen dnevno-noćni ritam.
Ako je san bio poremećen, jutarnji nivo kortizola može odstupati od uobičajenog. Zbog toga rezultat hormona treba tumačiti u odnosu na vreme vađenja krvi, ali i na to kako je osoba spavala prethodne noći.
Nedostatak sna može uticati i na polne hormone. Kod muškaraca se testosteron najvećim delom stvara tokom sna, pa njegovo merenje takođe treba posmatrati u kontekstu kvaliteta i trajanja spavanja.
Može da utiče i na pokazatelje upale
Jedna od važnih posledica nedostatka sna jeste aktiviranje zapaljenskih procesa u organizmu.
U tekstu se navodi da nakon kratkotrajnog gubitka sna mogu porasti pojedini markeri upale, među kojima su C-reaktivni protein (CRP) i interleukin-6. Zato blago odstupanje pojedinih inflamatornih parametara ne bi trebalo automatski tumačiti kao znak bolesti bez sagledavanja celokupne kliničke slike.
Šta je sa holesterolom i trigliceridima?
Neredovan i nedovoljan san može biti povezan i sa promenama u metabolizmu masti. Posebno se navode trigliceridi, dok su nepravilni obrasci spavanja povezani i sa nepovoljnijim vrednostima ukupnog i LDL holesterola.
To ne znači da će jedna neprospavana noć kod svakoga značajno promeniti lipidni profil, ali kvalitet sna jeste jedan od faktora koji treba uzeti u obzir kada se rezultati procenjuju.
I krvna slika može pokazati promene
Nedostatak sna može uticati i na pojedine parametre krvne slike.Stručnjaci tvrde da broj belih krvnih zrnaca može se povećati tokom perioda nedovoljnog sna, dok se mogu promeniti i odnosi pojedinih vrsta leukocita, poput neutrofila i limfocita.
Te promene su uglavnom blage, ali u pojedinim slučajevima mogu uticati na laboratorijski nalaz.
Zato je važno i kada vadite krv
Na rezultate ne utiče samo koliko ste spavali već i vreme kada se uzima uzorak krvi.
Mnogi biomarkeri prirodno se menjaju tokom dana, odnosno prate cirkadijalni ritam.
Zbog toga se veliki broj analiza standardno radi ujutru, često natašte. Kod osoba koje rade noću ili imaju izrazito promenjen ritam spavanja, lekaru treba napomenuti takav raspored jer uobičajeno vreme testiranja možda ne odgovara njihovom biološkom ritmu.
Koliko bi trebalo spavati pre vađenja krvi?
Prema preporukama, cilj je da se najmanje nekoliko noći pre analize održi što pravilniji ritam spavanja, uz oko sedam do devet sati sna.
Nije cilj da se jedna loša noć „nadoknadi“ neposredno pred vađenje krvi, već da se organizmu omogući nekoliko noći stabilnog sna.
Posebno je važno lekaru reći ako ste pre analize:
* nekoliko noći veoma malo spavali
* imali akutnu bolest ili veliki stres
* putovali kroz više vremenskih zona
* menjali smenski rad
* počeli da uzimate lekove koji utiču na san
U takvim situacijama rezultat može zahtevati pažljivije tumačenje.
Da li bi zbog jedne loše noći trebalo odložiti analize?
Ne nužno. Ako je analiza potrebna zbog simptoma, kontrole bolesti ili terapije, ne treba je samoinicijativno odlagati. Važno je samo da lekar zna za okolnosti koje mogu uticati na rezultat.
Ako je, međutim, dobijen neočekivan ili graničan nalaz, a osoba je prethodno nekoliko noći loše spavala, lekar može proceniti da li ima smisla ponoviti određenu analizu nakon stabilizacije sna.
Jedna stvar je posebno važna
Nemojte sami tumačiti jedan odstupajući rezultat kao dokaz bolesti.
Laboratorijski nalaz se uvek posmatra zajedno sa simptomima, drugim analizama, terapijom i okolnostima u kojima je krv uzeta.
Kvalitet sna je još jedan podatak koji lekaru može pomoći da pravilno protumači rezultat – naročito kada su u pitanju šećer i insulin, kortizol, pojedini hormoni, CRP i drugi markeri upale, kao i neki parametri metabolizma masti.
Izvor: justlabs.health/blog/zdravlje.kurir.rs