Upala krajnika često liči na prehladu, može se javiti i kod odraslih: Da li je operacija uvek neophodna?
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborUpala krajnika (tonzilitis) je zapaljenje ili infekcija krajnika koji se nalaze sa obe strane zadnjeg dela ždrela. Krajnici su deo imunskog sistema i učestvuju u prepoznavanju mikroorganizama koji dospevaju u telo kroz usta i nos. Oni su prva linija odbrane od bakterija, virusa. Kada dođe do infekcije, krajnici oteknu, dolazi do bola u grlu, otežanog gutanja. Često se ove tegobe dovode u vezu s običnom prehladom ili iritacijom grla. Iako je upala krajnika zastupljenija u dečjem uzrastu, može da se javi i kod starijih osoba.
Šta su krajnici?
Krajnici (tonzile) su nakupine limfoidnog tkiva koje su deo imunskog sistema. Najpoznatiji su palatinalni (nepčani) krajnici, smešteni sa obe strane ždrela, između prednjeg i zadnjeg nepčanog luka. Oni su vidljivi pri pregledu usne duplje i predstavljaju ono što se u svakodnevnom govoru najčešće podrazumeva pod „krajnicima“.
Faringealni krajnik, poznat kao treći krajnik ili adenoid, nalazi se u gornjem delu ždrela, u području nazofarinksa - iza nosa, na krovu i zadnjem zidu nosnog dela ždrela. Za razliku od palatinalnih krajnika, nije vidljiv pri običnom pregledu usne duplje.
Palatinalni i faringealni krajnici deo su šire celine limfoidnog tkiva poznate kao Valdejerov prsten.
Kod većine ljudi, krajnici se smanjuju nakon devete godine života. Imaju bitnu ulogu u prvim godinama života jer pomažu u razvoju dve vrste belih krvnih zrnaca - B i T ćelija.
Lekari navode da do danas nije poznato zašto se krajnici uvećavaju.
Koji su simptomi upale krajnika?
Simptomi upale krajnika mogu da se razlikuju u zavisnosti od uzroka, ali i od uzrasta pacijenta.
Najčešći simptomi su:
- bol i peckanje u grlu,
- crveni i otečeni krajnici,
- bele ili žućkaste naslage na krajnicima,
- bolno ili otežano gutanje,
- povišena telesna temperatura i drhtavica,
- uvećani i bolni limfni čvorovi na vratu,
- neprijatan zadah,
- glavobolja,
- umor i malaksalost,
- promuklost ili promene glasa.
Kod dece se mogu javiti i slabiji apetit, razdražljivost, pojačano lučenje pljuvačke i odbijanje hrane ili tečnosti.
Kod mlađe dece simptome nije uvek lako prepoznati jer ona često ne mogu precizno da opišu šta ih boli. Zato je važno obratiti pažnju na promene u ponašanju, apetitu, uzimanju tečnosti i kvalitetu sna.
Šta izaziva upalu krajnika?
Tonzilitis ili upala krajnika uglavnom je posledica virusne ili bakterijske infekcije. Virusne infekcije čest su uzrok upale krajnika. Virusi koji izazivaju prehladu i infekcije disajnih puteva mogu zahvatiti i krajnike.
Bakterijske infekcije takođe mogu da izazovu upalu krajnika. Među značajnim bakterijskim uzročnicima su streptokoke, koje dovode do streptokokne upale grla.
Infekcija se prenosi bliskim kontaktom sa obolelom osobom, kapljicama koje nastaju pri kašljanju i kijanju, kao i deljenjem hrane, pića ili pribora za jelo. Pošto virusne i bakterijske infekcije mogu izazvati slične simptome, samo na osnovu simptoma nije uvek moguće utvrditi uzrok. Lekar zato po potrebi može preporučiti pregled i dodatne testove.
Zašto je upala krajnika česta kod dece?
Deca su izložena virusima i bakterijama, naročito u vrtićima, školama i drugim kolektivima. Zbog toga se infekcije gornjih disajnih puteva relativno često javljaju kod dece. Upala krajnika kod dece može da bude praćena povišenom temperaturom, bolom u grlu, uvećanim krajnicima, otežanim gutanjem, slabijim apetitom i uvećanim limfnim čvorovima na vratu.
U slučaju da dete otežano diše, ne može da guta, pojačano luči sekret iz nosa ili deluje izrazito loše, potrebno je što pre potražiti medicinsku pomoć.
Mogu li odrasli da dobiju tonzilitis?
Da. I odrasli mogu da dobiju upalu krajnika, kao posledicu virusne ili bakterijske infekcije.
Kod odraslih se javljaju tegobe slične kao i kod dece, a to su: uporan bol u grlu, crveni i otečeni krajnici, povišena telesna temperatura, otežano ili bolno gutanje, uvećani limfni čvorovi na vratu, neprijatan zadah, izražen umor i malaksalost.
Ako se upale krajnika često ponavljaju, potrebno je obaviti pregled kod lekara, a po potrebi i kod specijaliste otorinolaringologije (ORL), kako bi se utvrdio razlog učestalih infekcija.
Kako se dijagnostikuje upala krajnika?
Dijagnoza upale krajnika najčešće počinje razgovorom sa pacijentom i pregledom grla, krajnika i vrata. Lekar procenjuje izgled krajnika, prisustvo naslaga, stepen otoka i druge simptome. U određenim situacijama može biti potreban bris grla ili drugi testovi kako bi se utvrdilo da li je infekcija bakterijska.
Ovo je važno jer antibiotici deluju na bakterijske, ali ne i na virusne infekcije. Nepotrebna primena antibiotika ne ubrzava oporavak kod virusnih infekcija i može da doprinese razvoju bakterijske rezistencije.
Kako se leči upala krajnika?
Lečenje zavisi od uzroka infekcije i težine simptoma. Kod virusnog tonzilitisa lečenje je uglavnom usmereno na ublažavanje simptoma i podrazumeva: odmor, dovoljan unos tečnosti, tople napitke koji mogu umiriti nadraženo grlo, ispiranje grla mlakom slanom vodom kod odraslih i dece koja to mogu bezbedno da izvedu, lekove za snižavanje telesne temperature i ublažavanje bola, prema preporuci lekara ili farmaceuta.
Ako se utvrdi bakterijska infekcija, lekar može propisati antibiotik.
Antibiotike ne treba uzimati na svoju ruku. Izbor antibiotika, dozu i trajanje terapije treba da odredi lekar, naročito kod dece.
Kada je potrebna operacija krajnika?
Većini pacijenata neće biti potrebna operacija i lečenje je uspešno i konzervativnim merama.
Operacija krajnika, odnosno tonzilektomija, moguća je opcija kod osoba kod kojih postoje ponavljane ili ozbiljne infekcije, izraženo uvećani krajnici ili komplikacije.
ORL specijalista može preporučiti operativno lečenje u sledećim situacijama:
- učestale i ponavljane upale krajnika,
- hronične ili teške infekcije,
- značajno uvećani krajnici koji otežavaju disanje,
- otežano gutanje zbog uvećanih krajnika,
- komplikacije povezane sa infekcijom krajnika.
Odluka o operaciji donosi se individualno, na osnovu učestalosti i težine tegoba, uzrasta, zdravstvenog stanja i prethodnog toka bolesti.
Kada je potrebno posetiti lekara zbog upale krajnika?
Lekarski pregled je preporučljiv kada su simptomi jaki, dugo traju, ponavljaju se ili otežavaju uzimanje hrane i tečnosti.
Posebno je važno potražiti medicinsku pomoć ako se jave: jak ili sve jači bol u grlu, otežano disanje i gutanje tečnosti, visoka ili dugotrajna temperatura, izražen otok grla ili vrata, ponavljane infekcije krajnika, simptomi koji se ne poboljšavaju ili se pogoršavaju.
Otežano disanje, nemogućnost gutanja, izražena slabost ili znaci dehidratacije zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
Da li se upala krajnika može sprečiti?
Nije moguće sprečiti sve infekcije krajnika, ali se rizik od širenja respiratornih infekcija može smanjiti osnovnim higijenskim merama.
Preporučuje se: redovno pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju akutnu respiratornu infekciju, pokrivanje usta i nosa pri kašljanju i kijanju, redovno provetravanje prostorija, izbegavanje deljenja čaša, pribora za jelo i drugih predmeta koji dolaze u kontakt sa ustima.
Izvor: continentalhospitals.com/ zdravlje. kurir.rs