Karcinom štitaste žlezde: 11 znakova upozorenja koje ne smete zanemariti
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor- Karcinom štitaste žlezde često dugo nema simptome, a upozorenja mogu biti kvržica na vratu, promuklost, otežano gutanje i disanje.
- Najčešći je papilarni oblik, dok su folikularni, medularni i anaplastični ređi, ali se razlikuju po brzini rasta i prognozi.
Karcinom štitaste žlezdeu početku često ne izaziva simptome, zbog čega može dugo da ostane neotkriven. Kvržica na vratu, uporna promuklost i otežano gutanje mogu biti upozorenje, a pravovremena dijagnostika važna je za uspešno lečenje. Većina češćih tipova ovog karcinoma ima dobru prognozu, ali postoje i agresivni oblici bolesti.
Štitasta žlezda je mala žlezda u obliku leptira, smeštena u prednjem delu vrata, ispod grkljana. Ima važnu ulogu u regulisanju metabolizma, potrošnje energije, telesne temperature, rada srca i drugih funkcija organizma.
Kada njene ćelije počnu nekontrolisano da se umnožavaju, može da nastane karcinom štitaste žlezde. Ova bolest obuhvata više tipova tumora koji se razlikuju po brzini rasta, načinu širenja, mogućnostima lečenja i prognozi.
U ranoj fazi karcinom često ne izaziva primetne tegobe. Istovremeno, čvorovi u štitastoj žlezdi veoma su česti i uglavnom su dobroćudni. Prema podacima navedenim u stručnom pregledu koji je objavio The Epoch Times, približno 95 do 96 odsto čvorova nije kancerogeno.
Kada se simptomi pojave, mogu da uključuju:
* Kvržicu ili čvor na prednjem delu vrata, naročito ako se brzo uvećava
* Uvećane limfne čvorove na bočnim stranama vrata
* Otok ili uvećanje vrata
* Uporan bol u prednjem delu vrata, koji ponekad može da se širi prema ušima
* Dugotrajnu promuklost ili promenu glasa koja ne prolazi
* Otežano gutanje
* Otežano disanje, koje može nastati ako promena pritiska okolne strukture
* Gubitak apetita
* Nenamerno mršavljenje.
* Uporan kašalj bez očiglednog uzroka
* Iskašljavanje krvi ili izraženu dijareju praćenu crvenilom lica
Ove tegobe nisu uobičajene za većinu karcinoma štitaste žlezde. Izražena dijareja i crvenilo mogu se javiti kod pojedinih pacijenata sa medularnim karcinomom, koji može da proizvodi velike količine kalcitonina i drugih supstanci.
Ovi simptomi ne znače automatski da osoba ima karcinom. Kvržice i uvećanje štitaste žlezde često imaju dobroćudan uzrok, dok promuklost i kašalj mogu biti posledica brojnih drugih stanja.
Ipak, novu ili rastuću kvržicu na vratu, dugotrajnu promenu glasa i druge uporne tegobe treba proveriti kod lekara. Otežano disanje zahteva hitnu medicinsku procenu, a iskašljavanje krvi ne treba zanemarivati.
Koje vrste karcinoma štitaste žlezde postoje?
Postoje četiri glavna tipa karcinoma štitaste žlezde, a razlikuju se po ćelijama iz kojih nastaju i načinu na koji se ponašaju.
Papilarni karcinom najčešći je tip i čini oko 80 odsto slučajeva. Obično raste sporo i često se uspešno leči, čak i kada se proširi na obližnje limfne čvorove. Ipak, pojedine njegove varijante mogu biti agresivnije.
Folikularni karcinom drugi je po učestalosti. Može da se proširi krvotokom do udaljenih organa, uključujući pluća i kosti. Prognoza je za mnoge pacijente dobra, ali zavisi od osobina tumora i njegove proširenosti.
Medularni karcinom nastaje iz posebnih C ćelija štitaste žlezde i čini manje od pet odsto slučajeva. Može ranije da se proširi na druge delove tela i ne reaguje na terapiju radioaktivnim jodom kao neki drugi tipovi. Oko četvrtine slučajeva povezano je sa naslednim genetskim promenama.
Anaplastični karcinom redak je, ali veoma agresivan oblik bolesti, koji čini oko dva odsto slučajeva. Često brzo napreduje i teško se leči, pa je prognoza znatno nepovoljnija nego kod češćih tipova.
Zbog ovih razlika nije moguće govoriti o jedinstvenoj prognozi za sve pacijente. Vrsta tumora, stadijum bolesti i odgovor na terapiju presudni su za izbor lečenja i procenu ishoda.
Šta povećava rizik od karcinoma štitaste žlezde?
Rizik zavisi od tipa karcinoma, a među poznatim faktorima su:
Izloženost jonizujućem zračenju: Posebno tokom detinjstva, predstavlja jedan od značajnijih utvrđenih faktora rizika za papilarni karcinom. Rizik zavisi od doze i uzrasta u trenutku izlaganja. Medicinski opravdana rendgenska snimanja i druga potrebna snimanja ne treba izbegavati, ali nepotrebno izlaganje zračenju treba svesti na minimum.
Nasledne genetske promene: Određeni nasledni poremećaji i mutacije mogu povećati rizik, naročito od medularnog karcinoma. Ako se dijagnostikuje ovaj tip bolesti, lekar može preporučiti genetsko savetovanje i testiranje, kao i procenu rizika kod članova porodice.
Pol i uzrast: Karcinom štitaste žlezde češće se dijagnostikuje kod žena, naročito u četrdesetim i pedesetim godinama, dok se kod muškaraca češće otkriva u šezdesetim i sedamdesetim godinama.
Gojaznost: Istraživanja su pokazala povezanost gojaznosti sa povećanim rizikom od pojedinih tipova karcinoma štitaste žlezde. Međutim, razlozi za ovu vezu još nisu u potpunosti razjašnjeni.
Unos joda: I premali i preveliki unos joda razmatraju se kao mogući faktori povezani sa rizikom od pojedinih tipova bolesti. To ne znači da treba samoinicijativno uzimati preparate joda ili menjati ishranu bez saveta lekara.
Čvorovi, uvećanje štitaste žlezde i zapaljenje ove žlezde takođe mogu biti razlog za lekarsku procenu, ali sami po sebi ne znače da osoba ima karcinom. Mnogi pacijenti nemaju nijedan jasno prepoznatljiv faktor rizika.
Kako se dijagnostikuje karcinom štitaste žlezde?
Ne postoji rutinski skrining koji se preporučuje svim osobama bez simptoma i posebnih faktora rizika. Mnogi tumori rastu sporo, a široko testiranje može dovesti do otkrivanja promena koje nikada ne bi izazvale zdravstvene tegobe, kao i do nepotrebnih intervencija.
Ako postoji sumnjiva kvržica na vratu, uporan simptom ili slučajno otkrivena promena na snimku, lekar može da preporuči nekoliko pregleda i testova.
Pregled vrata: Procenjuju se veličina štitaste žlezde, prisustvo čvorova i stanje limfnih čvorova.
Ultrazvuk štitaste žlezde: Prikazuje veličinu i karakteristike čvorova i pomaže u proceni da li su potrebna dodatna ispitivanja.
Analize krvi: Merenje TSH i slobodnog T4 pomaže u proceni funkcije štitaste žlezde. Ove vrednosti same po sebi uglavnom ne mogu da potvrde niti da isključe karcinom.
Biopsija tankom iglom: Kada je indikovana, uzima se uzorak ćelija iz sumnjive promene i ispituje pod mikroskopom.
U zavisnosti od nalaza, mogu biti potrebni dodatna snimanja, pregled glasnih žica ili posebne analize krvi. Kod sumnje na medularni karcinom mogu se određivati kalcitonin i karcinoembrionalni antigen (CEA).
Važno je znati da normalni rezultati hormona štitaste žlezde ne isključuju karcinom. Dalji postupak određuje se na osnovu pregleda, ultrazvučnog nalaza i, kada je potrebno, biopsije.
Kako se leči karcinom štitaste žlezde?
Lečenje zavisi od tipa i veličine tumora, njegove proširenosti, genetskih karakteristika i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Aktivno praćenje može biti opcija za odabrane veoma male papilarne karcinome sa niskim rizikom. Umesto neposredne operacije, promene se prate redovnim pregledima i snimanjima, a lečenje se uvodi ako tumor počne da raste ili se pojave druge indikacije.
Operacija je jedan od glavnih načina lečenja. U zavisnosti od nalaza, uklanja se jedan režanj ili cela štitasta žlezda. Ako su zahvaćeni limfni čvorovi, može biti potrebno i njihovo uklanjanje.
Terapija radioaktivnim jodom može se primeniti kod određenih papilarnih i folikularnih karcinoma, jer njihove ćelije mogu da apsorbuju jod. Ovaj pristup nije delotvoran kod svih tipova karcinoma štitaste žlezde.
Hormonska terapija levotiroksinom često je potrebna nakon potpunog uklanjanja štitaste žlezde, kako bi se nadoknadili hormoni koje ona više ne proizvodi. Kod pojedinih pacijenata doza se prilagođava i radi smanjenja stimulacije preostalih ćelija štitaste žlezde. Terapija se određuje individualno, jer preterano suzbijanje TSH može uticati na srce i kosti.
Ciljana terapija može se koristiti kod određenih uznapredovalih ili metastatskih tumora, naročito kada radioaktivni jod više nije delotvoran. Izbor leka zavisi od karakteristika tumora, uključujući prisustvo određenih genetskih promena.
Spoljašnja radioterapija i hemioterapija primenjuju se u odabranim slučajevima, posebno kod agresivnih tumora ili bolesti koja se proširila. Plan lečenja određuje tim stručnjaka.
Biljni preparati i tradicionalne metode ne treba da zamene dokazano onkološko lečenje. Mogu izazvati neželjene reakcije ili interakcije sa lekovima, pa njihovu primenu treba prethodno razmotriti sa lekarom.
Ishrana i životne navike tokom lečenja
Ne postoji posebna ishrana za koju je dokazano da sprečava ili leči karcinom štitaste žlezde.
Uravnotežena ishrana, fizička aktivnost u skladu sa zdravstvenim stanjem i održavanje zdrave telesne mase mogu doprineti opštem zdravlju i oporavku.
Kod nekih pacijenata koji se pripremaju za terapiju radioaktivnim jodom lekar može privremeno da propiše ishranu sa smanjenim unosom joda. Takav režim sprovodi se prema stručnim uputstvima i ne treba ga uvoditi na svoju ruku.
Istraživanja ukazuju da programi fizičke aktivnosti i tehnike za smanjenje stresa mogu pomoći nekim pacijentima u ublažavanju umora, anksioznosti i drugih tegoba tokom oporavka. Ove mere, međutim, predstavljaju podršku i nisu zamena za medicinsko lečenje.
Može li se karcinom štitaste žlezde sprečiti?
Većinu slučajeva nije moguće pouzdano sprečiti, jer mnogi oboleli nemaju poznate faktore rizika.
Ipak, važno je izbegavati nepotrebno izlaganje jonizujućem zračenju, ali ne odustajati od medicinski opravdanih pregleda. Novu kvržicu ili otok na vratu treba prijaviti lekaru, posebno ako promena raste ili je praćena drugim simptomima.
Ako u porodici postoji nasledni medularni karcinom štitaste žlezde ili poznata mutacija gena RET, potrebno je razgovarati sa lekarom o genetskom savetovanju i testiranju. Kod osoba sa određenim naslednim promenama koje nose visok rizik može se razmatrati preventivno uklanjanje štitaste žlezde, ali se takva odluka donosi individualno uz savet specijalista.
Koje komplikacije mogu da se jave?
Tumor koji raste može da pritiska ili zahvati okolne strukture i izazove otežano gutanje, probleme sa disanjem ili promene glasa. Kod uznapredovale bolesti komplikacije zavise i od organa u koje se karcinom proširio.
I samo lečenje može imati neželjene posledice. Nakon operacije može doći do oštećenja nerava koji kontrolišu glas ili do sniženja nivoa kalcijuma ako su zahvaćene paratireoidne žlezde. Posle potpunog uklanjanja štitaste žlezde najčešće je potrebna dugotrajna, često doživotna hormonska terapija. Terapija radioaktivnim jodom kod pojedinih pacijenata može izazvati probleme sa pljuvačnim i suznim žlezdama.
Zato je važno nastaviti kontrole i nakon završenog lečenja. Rizik od povratka bolesti razlikuje se u zavisnosti od tipa karcinoma, stadijuma i odgovora na terapiju.
Kada se otkrije na vreme, veliki broj karcinoma štitaste žlezde uspešno se leči. Iako čvor na vratu najčešće nije znak raka, novu ili rastuću promenu, upornu promuklost i teškoće pri gutanju treba proveriti sa lekarom.
Izvor: theepochtimes.com/zdravlje.kurir.rs