Dijabetes tip 1, tip 2 i insulinska rezistencija: Koje su razlike i zašto je važno da ih znamo?
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborDijabetes tip 1, dijabetes tip 2 i insulinska rezistencija povezani su sa načinom na koji organizam koristi insulin, ali među njima postoje značajne razlike. Dok jedan oblik bolesti zahteva doživotnu primenu insulina, drugi se često razvija godinama, bez izraženih simptoma. Insulinska rezistencija, s druge strane, može da bude rano upozorenje na poremećaj metabolizma glukoze.
Dijabetes tip 1 i tip 2
Dijabetes tip 1 je autoimuna bolest u kojoj imunski sistem uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Najčešće se otkriva u detinjstvu ili mlađem životnom dobu, mada se javlja i kod odraslih. Nije posledica prekomernog unosa šećera ili nezdravih navika, a oboleli moraju svakodnevno da primaju insulin.
Kod dijabetesa tip 2 organizam ne reaguje dovoljno efikasno na insulin, dok pankreas vremenom može da izgubi sposobnost da ga proizvodi u potrebnim količinama. Ovaj oblik čini većinu slučajeva dijabetesa, a faktori rizika uključuju naslednu predispoziciju, višak kilograma, naročito u predelu stomaka, fizičku neaktivnost, povišen krvni pritisak i sindrom policističnih jajnika.
Za razliku od tipa 1, dijabetes tip 2 obično napreduje postepeno, pa osoba godinama može da živi sa povišenim šećerom u krvi, a da toga nije svesna.
Kada insulinska rezistencija postaje problem?
Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije slabije reaguju na insulin, zbog čega pankreas mora da ga proizvodi u većim količinama. Šećer u krvi u početku može da ostane normalan, ali povećani zahtevi za insulinom vremenom mogu da dovedu do predijabetesa i dijabetesa tip 2.
Dobra vest je da se u ovoj fazi pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i smanjenjem viška telesne težine može poboljšati osetljivost na insulin i smanjiti rizik od razvoja bolesti.
Koje analize otkrivaju poremećaj?
Jedan od važnih pokazatelja je HbA1c, analiza koja odražava prosečan nivo šećera u krvi tokom prethodna dva do tri meseca i za koju nije potrebno vađenja krvi natašte.
- Ispod 5,7 odsto - normalan nalaz
Od 5,7 do 6,4 odsto - predijabetes
6,5 odsto i više - ukazuje na dijabetes
Dijagnoza se potvrđuje ponavljanjem HbA1c analize ili drugim testovima, poput merenja šećera u krvi natašte i oralnog testa opterećenja glukozom (OGTT). Provera je posebno važna osobama sa porodičnom istorijom dijabetesa, viškom kilograma, hipertenzijom ili prethodnim gestacijskim dijabetesom.
Tokom slava i praznika, kada su obroci obilniji, a unos slatkiša veći, kontroli glukoze doprinose umerene porcije, dovoljno proteina i vlakana, redovno kretanje i kvalitetan san. Osobe koje već imaju dijabetes trebalo bi da nastave propisanu terapiju i prate vrednosti šećera prema savetu lekara.
Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kurir.rs