Kako odložiti probleme s pamćenjem? 3 strategije koje daju rezultate

Shutterstock

Da li se sećate poslednje knjige koju ste pročitali? Da li se češkate po glavi pitajući se da li ste uzeli lek tog jutra? Da li su poznata imena ponekad van dometa vašeg mozga?

Kako starimo javljaju se promene u načinu na koji mozak čuva informacije, otežavajući prisećanje na odrađene činjenice. Ipak, to ne znači da ne možete ništa da preduzmete kako biste ovaj proces odložili.

Za početak nabavite bočicu esencijalnog ulja ruzmarina ili bosiljka. Testovi moždanih talasa pokazuju da udisanje nekog od ovih mirisa povećava nastajanje beta talasa u mozgu što ukazuje na veću budnost. Dovoljno je da stavite malo ulja na kosu, ručne zglobove ili odeću, bilo koje mesto gde možete da osetite malo mirisa. Ili, stavite malo ulja u difuzer za eterična ulja i pustite da ispuni prostoriju.

Šetnja svakog dana

Ako pijete napitke s kofeinom imaćete kratkotrajno povećanje koncentracije, apostoje i dugotrajne koristi. Istarživanja pokazuju da osobe koje piju tri ili četiri šolje kafe na dan imaju manju verovatnoću da dožive gubitak pamćenja.

Shutterstock 
šetnja povećava dotok krvi do mozgafoto: Shutterstock

Da li ste znali da gingo bilboa poboljšava dotok krvi u mozak, što pomaže ćelijama da dobiju neophodan kiseonik? Izimajte 120 mg ove biljke na dan. Inače, standardizovan ekstrakt ginka se često prepisuje za prevenciju gubitka pamčenja, kao i šloga.

Drugi način da se poveća dotok krvi do mozga je kretanje. Bilo koja vrsta vežbi će poslužiti, a posebno aerobne poput šetnje i vožnje bicikla.

Hranite se pametnije

Nova istraživanja pokazuju povezanost između blage intolerancija na glukozu i gubitka pamćenja u starosti. Održavajte nivo šećera u krvi stabilnim; jedite redovne obroke razumnih količina sa naglaskom na integralne žitarice i povrće bogato vlaknima, umesto "belih" ugljenih hidrata kao što su testenina i hleb od belog brašna, krompir i pirinač.

Shutterstock 
mozak voli omega 3 masne kiselinefoto: Shutterstock

Fokusirajte se na dobre masti (omega 3 masne kiseline), one koje se nalaze u hladno ceđenim uljima, orašastim plodovima, semenkama, avokadu i ribi.

Imajte na umu i da 85 odsto mozga čini voda. Stoga ako ne pijete najmanje osam čaša tečnosti na dan, vreme je da steknete ovu naviku. Dehidracija dovodi do umora, koji može da uzme danak u vidu pamćenja.

Takođe, uverite se da preko svoje ishrane dobijate vitamin B koji pomaže u izgradnji i obnavljanju tkiva mozga. Banane, leblebije i ćuretina su bogate vitaminom B6, integralne žitarice, meso, koštunjavo voće, semenke i pšenične klice su takođe dobri izvori svih vitamina B.

Ukrštene reči

Uložite trud da biste održali mentalnu aktivnost. Rešavanje ukrštenih reči, učenje stranog jezika, čitanje... može dobro da trenira vaš mozak.

Promo 
potrudite se da svaki dan naučite nešto novofoto: Promo

Takođe, nađite način da smanjite stres. Napete osobe imaju visok nivo hormona stresa (kortizola) u svom organizmu. Tokom vremena ovi hormoni mogu da utiču na deo mozga koji kontroliše pamćenje.

Ne morate da pevate crkvene pesme ili meditirate, samo radite ono što je jednostavno i zabavno, od ljuljanja u mreži za ležanje do slikanja prstima sa svojom decom ili unucima.

Savet plus

Slušajte često muziku, i to različite vrste. Stručnjaci su utvrdili da slušanje muzike može da poboljša koncentraciju i pomogne vam da se setite šta ste učili. A ako zaista želite da izoštrite svoje pamćenje kupite muzički instrument. Učenje sviranja će vam pomoći da razvijete motorne veštine koje fino regulišu sposobnost mozga da analizira i fokusira se.

Pripremila: N.L.

Izvor: Knjiga: 1.001 kućni lek/Zdravlje.kurir.rs