Kada ste depresivni, okupiraju vas crne misli, a budućnost ne donosi ništa dobro, kaže za naš portal psiholog i kognitvno-bihevioralni psihoterapeut Žarko Petrović, koji pruža dublji uvid u razliku između onoga što depresija jeste i toga šta ljudi obično misle da jeste, otkriva kako je prepoznati i prevladati.
- Depresija je širok pojam i obuhvata tri različita stanja. Prvo je laičko razumevanje, koje srećemo svakodnevno - kada ljudi u kafani ili na ulici govore da su depresivni, a zapravo misle na trenutni pad raspoloženja. Drugo je neurotska depresija, u čijoj suštini je bolest koja se zove neuroza, stanje kojim se najčešće bavim kao terapeut u svojoj praksi. Treće je psihotična depresija, koja je najteži oblik i zahteva ozbiljan klinički tretman - navodi naš sagovornik.
Neurotska depresija, kako objašnjava naš sagovornik, podrazumeva da je psihičko stanje osobe normalno. Ona funkcioniše kao i svaka druga osoba, razlika je samo u kvantitetu, količini osećanja.
Razlika između tuge i depresije
Ophrvana depresijom osoba ima osećaj besmisla i doživljava kao da je nekog ili nešto trajno izgubila. Gubitak je povezan sa osećajem tuge, dodaje naš sagovornik, a je ključna razlika među njima u (ne)postojanju objekta za kojm žalimo.
- Tuga ima svoj objekat - nešto što smo izgubili, bilo da je to voljena osoba, posao ili neka druga životna vrednost. Depresivna osoba se oseća tužno, ali ne može jasno da identifikuje šta je to što je izgubila. Tuga ima i svoj rok trajanja, a ukoliko posle 6-9 meseci ne pokazuje znake poboljšanja, može se smatrati patološkom - naglašava psihoterapeut i kao primere navodi smrt bliske osobe ili razvod, nakon kojih osoba može da ostane "zaglavljena".
Iako su osećanja tuge i depresije slična, ovo drugo je znatno dublje stanje koje značajno narušava kvalitet života.
- Depresija zahvata sve nivoe, čitav spektar emocionalnih, fizičkih i kognitivnih simptoma. Utiče na to kako osoba misli, oseća i funkcioniše u svakodnevnim situacijama, a njeni efekti mogu da se manifestuju od fizičkih simptoma, poput bolova u telu, poremećaja sna, apetita, i nivoa energije, do negativnih misli, osećaja krivice, besmisla, beznađa, pa čak i suicidnih misli i planova – pojašnjava naš sagovornik i ističe opasnost takozvane funkcionalne ili skrivene depresije.
- One mogu da budu tako dobro zamaskirane da ni terapeuti ne mogu odmah da ih prepoznaju, ali to stanje je retko.
Mitovi i trendovi
Danas sve češće čujemo da su ljudi depresivni, ali u mnogim slučajevima ne radi se o stvarnoj bolesti, smatra Žarko.
- Posebno među mladima postoji ovaj trend, zbog čega često apelujem da se prestane sa takvom percepcijom. Naime, mladi kroz patnju i depresiju često tragaju za doživlajem autentičnosti, što je iracionalno. Stav “Ja patim, dakle ja sam poseban, neshvaćen, nesnađen, ti me ne razumeš” postaje uobičajen, što dodatno unosi konfuziju – opominje naš sagovornik.
Jedna od najčešćih zabluda o depresiji jeste da se poistovećuje sa običnim neraspoloženjem, dok se sreća izjednačava sa smislom života.
- U današnjem društvu, kada neko nije srećan, često doživljava kao da gubi vreme, kao da život za njega nema vrednost. Ova percepcija je zapravo površna i problematična. Ljudi insistiraju na tome da se stalno osećaju dobro, iako možda nikada nisu uložili trud ili prošli kroz teške trenutke da bi doživeli istinsku sreću. Ona ne dolazi automatski, već iz iskustava i prepreka koje smo savladali i prirodno se smenjuje sa nezadovoljstvom i osujećenjem. Upravo iz tog ciklusa dolazi naš lični rast i razvoj – poručuje.
Kako se samostalno boriti protiv depresije
Sledi nekoliko najefikasnijih strategija koje možete da primenite da biste unapredili svoje mentalno zdravlje.
- Budite fizički aktivni: Redovna aktivnost ima dokazano pozitivne efekte na mentalno zdravlje, jer podstiče proizvodnju endorfina, prirodnih "hormona sreće".
Zdravo se hranite: Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, antioksidansima, i vitaminima D i B može da popravi raspoloženje.
Održavajte društvene veze: Održavanje kontakta sa prijateljima i porodicom je ključno u prevenciji osećaja usamljenosti i izolacije, koji su često povezani sa depresijom.
Savladjte majndfulnes tehnike: Majndfulnes (mindfulness) ili svesnost je praksa koja vam pomaže da ostanete prisutni u trenutku i smanjite anksioznost. Reč je o tehnikama kao što su meditacija i duboko disanje.
Postavite realistične ciljeve: Mali, dostižni ciljevi pomažu da se osećate produktivnije i jačaju osećaj postignuća, što utiče na raspoloženje.
Vodite dnevnik: Pisanje o svojim osećanjima i mislima pomaže da ih analizirate i bolje razumete. Takođe mogu da pruže uvid u obrasce ponašanja i misli koji doprinose depresiji.
Smanjite stres: Osvestite i eliminišite izvore stresa, kada je to moguće. Tehnike relaksacije, kao što su joga ili slušanje umirujuće muzike, mogu da budu od velike pomoći.
Smanjite upotrebu tehnologije: Previše vremena provedenog na društvenim mrežama može da poveća osećaj depresije i anksioznosti. Ograničite vreme koje provodite isped ekrana i posvetite se aktivnostima koje vas ispunjavaju.
Ako ništa od ovoga ne pomogne i ako osećate da vam je potrebna dodatna podrška, ne ustručavajte se da potražite pomoć psihoterapeuta.
- Brojna istraživanja su pokazala da je psihoterapija efikasna u lečenju depresije, posebno u kombinaciji sa farmakološkom terapijom. Dugoročni cilj je ne samo smanjenje simptoma, već i razvijanje veština koje će osobi pomoći da se nosi sa budućim izazovima i spreči povratak depresije - poručuje naš sagovornik.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.