Nadežda danas pomaže svojim iskustvom ženama koje prolaze kroz istu dijagnozu. Ali ona sama je prošla dug put izlečenja i mirenja sa novonastalom situacijom.
- Prvi simptom je bio oštar i jak bol u dojci, kao ubod nožem, koji se desio dva puta u razmaku od mesec dana. Nisam se obazirala na to misleći da su verovatno u pitanju hormonske promene, s obzirom da sam bila na pragu menopauze. Tek nakon dva meseca napipala sam promenu što me je navelo da se javim na pregled, sada već shvativši da je situacija ozbiljna. To je sve bilo pre skoro 10 godina.
U to vreme, kaže Nadežda, nije se baš često radila odmah biopsija, kao što se danas radi, već se prvo radila operacija i nakon toga dalje lečenje.
- Tako sam dijagnozu zvanično dobila odmah nakon operacije, ali mi je pre toga, nakon visoko sumnjive mamografije, saopšteno da je najverovatnije u pitanju rak. Terapiju sam primila nakon operacije, to su bila četiri ciklusa na 21 dan i veoma dobro sam je podnela.
Najveći izazov je bio prihvatiti gubitak kose i dojke
Period tokom primanja hemioterapija Nadežda je prihvatila kao period sopstvenog preobraženja kada je imala dovoljno vremena da razmišlja o životu i promenama koje će napraviti.
- Istovremeno je to razmišljanje predstavljalo i način kako sam se hrabrila, postavljala sam sebi i određene ciljeve koje želim da dostignem nakon lečenja. Sada mogu da kažem da sam uspela u tome.
Najveći izazov je bio prihvatiti privremeni gubitak kose i posebno i na prvom mestu, gubitak dojke, bez bilo kakvih posledica na psihu i način života.
- Gubitak dojke, simbola ženstvenosti, je nepovratan i moralo je proći neko vreme da dobro usadim u svoju glavu rečenicu koju su mi svi govorili: "Važno da je glava na ramenima". Mnogo sam vremena provela u mirenju sa tim gubitkom, mnogo samoubeđivanja da moja vrednost nije u toj dojci.
Sada mnogo lakše kažem "ne"
Nakon lečenja njen život je dobio novu dimenziju.
- Mnogo sam više posvećena sebi i svojim životnim ciljevima. Mnogo lakše kažem NE ako mi nešto ne odgovara, što ranije nije bilo tako. I neke navike sam promenila, a najvažnije su da sada rano ležem, rano ustajem i imam dovoljno sna, trudim se da mnogo više pešačim i od pre šest godina sam počela da se bavim sportom - dragon boat veslanjem. Drastične promene u ishrani nisu neophodne zbog dijagnoze raka dojke, samo bi se trebalo što zdravije hraniti koliko je to moguće, pa je i to bila jedna od promena koju sam učinila.
Nadeždina tetka takođe je prošla kroz rak dojke
Nadeždina tetka Gordana Čolić je pre skoro 30 godina takođe imala dijagnozu raka dojke.
- Kada sam se mnogo godina kasnije ja razbolela nisam imala snage i volje da joj odmah javim, nego tek kada sam lečenje završila. Ali sam mnogo mislila na nju i slučajan susret u crkvi je bio znak da bi trebalo sve da joj ispričam. Bila je puna razumevanja i sa mnogo iskustvene podrške za mene. Od tada su naši susreti češći, vodimo duge razgovore, ona je uvek tu za svaki savet koji mi je potreban i to mi uvek mnogo znači.
Nadežda je sada dobro, vodi sadržajan i ispunjen život i odlazi na redovne onkološke kontrole koje su obavezne.
- Jednom godišnje radim mamografiju, analize krvi, ultrazvuk abdomena i sa rezultatima posetim onkologa. Znam da nisam smela da potonem i dozvolim da me neki tamo rak pobedi. Imala sam nekoliko motiva da živim. Nekoliko godina pre dijagnoze moj brak se završio posle mnogo godina i nisam htela da dozvolim da mi rak oduzme pravo na novi život. U godini kada sam se razbolela moja ćerka se udala i želela sam da dočekam unuke (sada ih imam dve), da im se radujem i da ih gledam kako odrastaju. Još jedan jak motiv je majka uz koju moram biti da joj olakšam starost, sada ima 91 godinu.
Kroz rad u udruženju Nadežda hrabri druge žene
Od kako je završila lečenje veliki deo svog života posvećuje radu u Udruženju žena obolelih i lečenih od raka dojke "Budimo Zajedno".
- Prvobitno sam tu dobila potrebnu podršku, mnogo pozitivne energije, nova predivna prijateljstva. A sada ja drugima pružam iskustvenu podršku i pomoć, i to je na neki način postala moja životna misija. Od pre dve godine sam sa drugaricom iz udruženja Zoricom Kubiček angažovana i u "Nacionalnom centru za pružanje iskustvene podrške obolelima od raka dojke i raka grlića materice" pri "Ženskom Centru Milica" kao iskustvena i edukovana konsultatorka. Edukaciju sam prošla kroz program "Akademija za pacijente" Udruženja medikalnih onkologa Srbije.
U oba udruženja žene koje se javljaju i dolaze sa dijagnozom raka dojke su uplašene, sa puno nedoumica, najčešće i sa velikim psihičkim padovima.
- One ne znaju dosta pojedinosti koje ih čekaju u procesu lečenja, kako se pripremiti za hemioterapiju i operaciju, kako se suočiti sa nuspojavama terapije, kako se hraniti u tom periodu i kasnije, šta znači njihova dijagnoza. Lekari su na žalost preopterećeni sve većim brojem pacijenata i nemaju dovoljno vremena. Trudimo se da ih ohrabrimo za sve šta ih čeka i da ih psihički osnažimo. Najčešće smo uz njih kroz ceo proces lečenja i najveća nagrada i naše veliko zadovoljstvo je kada na njihovim licima vidimo osmeh.
Nadežda je poslala i snažnu poruku ženama koje prolaze kroz lečenje raka dojke ili su tek saznale za dijagnozu.
- Ako osetite potrebu da se isplačete činite to kada god poželite, sve dok ne izbacite iz sebe sav strah i tugu. Kada nastupi olakšanje dobićete snagu da se suočite sa rakom. I znajte, rak dojke donosi mnoge promene u životu, ali te promene mogu biti i dobre. Ne dozvolite da vam rak dojke oduzme motivaciju da ostvarite svoje snove.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.