Šta je dispneja i kako se leči? Stručnjak objašnjava zašto osećamo da su nam pluća tesna
Dispneja je subjektivni osećaj nedostatka vazduha praćen otežanim disanjem, a nastaje kao posledica nesklada između ventilacije pluća i potrebe za vazduhom. Može da ukaže na više različitih bolesti i stanja, a naš stručnjak otkriva šta sve može da dovede do dispneje, i kako se pristupa ovom problemu.
- Dispneja odnosno osećaj nedostatka vazduha, predstavlja simptom koji može da ukaže na više različitih bolesti i stanja.Latinski naziv ovog stanja je "dispnea" što znači - „glad za vazduhom“. U našem narodu, ovaj se osećaj opisuje različito – kao gušenje, osećaj da su nam „tesna pluća“, osećaj da postoji „rampa“ prilikom udaha, da ne može da se „uzdahne do kraja“, osećaj „nelagodnosti u plućima“. Ovi brojni opisi zapravo u sebi sadrže svu kompleksnost mogućih oboljenja i stanja koja mogu biti u osnovi ovakvih tegoba - objašnjava prim. dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog i navodi šta sve može da izazove dispneju.
Postoje različite bolesti i stanja koja se vezuju za dispneju, a mogu biti vezani za:
Respiratorni sistem
* Bronhijalna astma
* Hronični bronihitis
* Plućne fibroze (pretvaranje plućnog tkiva u ožiljke)
* Upala pluća
* Pucanje plućne maramice
* Voda u plućnoj maramici
Kardiovaskularni sistem
* Ubrzani rad srca
* Popuštanje srca
* Drugi poremećaji srčanog ritma
* Koronarna bolest
* Upala srčanog mišića i srčane kese
* Anemija
* Oboljenja štitaste žlezde
* Neurovegetativne distonije (spadaju u vegetativne neuroze, tj. funkcionalne smetnje u oblasti autonomnog, vegetativnog nervnog sistema). Ovaj simptom je takođe čest i u premenstrualnom sindromu, menopauzi, reakciji na stres i slično.
Zašto je bitno pravilno dijagnostikovati dispneju?
- Uzimajući u obzir brojna stanja i bolesti koje se povezuju za dispnojom, ukoliko se nedostatak vazduha javi i ponavlja se, neophodno je što pre javiti se lekaru. Važno je da se na vreme urade osnovne laboratorijske analize, EKG i snimak pluća. Zavisno od nalaza, pacijent se dalje upućuje ka odgovarajućem specijalisti. Ne smemo polaziti od pretpostavke da je nedostatak vazduha izazavan nervozom ili stresom, već treba isključiti sve druge uzroke. Sam po sebi, osećaj nedostatka vazduha može da izazove strah kod bolesnika, koji dovodi do lupanja srca što dodatno pogoršava i intenzivira tegobe. Ponekad ovaj osećaj prati i prava panika, te pacijent mora da otvori prozor. Zato je važno da se nađe pravi razlog za osećaj dispneje, jer lečenje zavisi od tipa oboljenja koje izaziva osećaj nedostatka vazduha. Tako će osoba sa astmom da koristi pumpicu, a osoba sa poremećajima srčanog ritma adekvatnu terapiju. U ovakvoj sistuaciji ne treba na svoju ruku uzimati sedative, niti druge lekove bez konsultacije lekara - ističe doktorka Radosavljević.
Najvažnije je ne prepustiti se panici i strahu.
- Ukoliko se radi o poznatom uzroku primenjuje se propisana terapija. Ukoliko se nedostatak vazduha javi prvi put, i intenzivan je treba se što pre javiti lekaru ili hitnoj pomoći. Kod osoba kod kojih je razlog dispnoje nervoza ili hormonalni status, pomažu vežbe za opuštanje, čajevi ili blagi sedativi koje je propisao lekar.
Prestanak pušenja i antistres programi
Prema njenim rečima zdrave životne navike - prestanak pušenja i antistres programi (joga, meditacija…) kod osoba čija dispneja nije posledica ozbiljne organske bolesti, mogu poboljšati stanje. Poznato je i da čajevi od valerijane ili matičnjaka mogu delovati umirujuće.
- Vežbe disanja su važne kod dispnee koja je izazvana plućnim bolestima, i to može biti važan deo tretmana. Nije poznat broj ljudi koji se žale na osećaj nedostatka vazduha, ali s obzirom na način života koji vodimo, posve sigurno može da se tvrdi da će ih biti sve više - upozorava doktorka.
Otkrivamo vam 6 prikrivenih simptoma plućnih problema koje ne smete zanemariti: Ako traju dugo i prate ih i drugi znaci, obavezno se javite lekaru