9 organa koji se regenerišu ili preuzmu funkciju, ako su u paru: Koža i jetra na prvom mestu, ali i operisani krajnici mogu ponovo da izrastu
Koža i jetra u ljudskom organizmu se najbrže regenerišu, ali nisu jedini. Evo kako se regenerišu pojedini organi i tkiva...
Većina ljudi regeneraciju i ponovni rast organa povezuje sa jetrom. Čak i samo 10 odsto jetre može da se regeneriše u potpuno funkcionalnu jetru. Ovo je takođe način na koji parcijalne transplantacije jetre omogućavaju donoru da "regeneriše" jetru normalne veličine i potpunih funkcija.
Još jedan organ koji ima iznenađujuću sposobnost regeneracije je slezina, a ponekad se može regenerisati i bez da ljudi toga budu svesni.
Slezina je organ visokog rizika za povrede i najčešće povređeni organ kod tupih abdominalnih trauma, kao što su saobraćajne nesreće, sportske povrede ili čak trivijalne aktivnosti poput udaranja u nameštaj.
Krajnici mogu ponovo da izrastu nakon operacije
Jedan od razloga zbog kojih krajnici mogu ponovo izrasti je taj što je operacija uklanjanja krajnika parcijalna tonzilektomija. Uklanjanje dela krajnika omogućava brži oporavak i manje komplikacija, ali kod oko 6 odsto dece oni se mogu ponovo pojaviti, što može zahtevati dalju operaciju u kasnijem životu.
Slezina je u velikom riziku jer ima mnogo krvnih sudova i samim tim puno krvi, ali je okružena tankom kapsulom koja može da puca pri traumi, što omogućava krvi da iscuri. Ovo može dovesti do smrti ako se ne sanira na vreme.
Takođe, može se desiti da mali delovi slezine – ponekad samo nekoliko ćelija – postanu slobodni u abdomenu i nastave da rastu na mestu gde se nastane, što se naziva splenoza, i postanu funkcionalno slični zreloj slezini. Ovo može biti korisno za osobe kojima je slezina uklonjena zbog traumatske povrede, a neki izveštaji sugerišu regeneraciju čak kod 66 odsto pacijenata.
Nakon uklanjanja plućnog krila, na drugom se povećava broj alveola
Kada organ postoji u paru, a jedan se izgubi, postoje dobri dokazi da preostali organ može povećati svoju funkcionalnost kako bi pomogao telu da održi funkciju. Na primer, kada se jedan bubregukloni, preostali bubreg se povećava kako bi se nosio sa dodatnim opterećenjem, efikasno filtrirajući krv i eliminišući otpad.
Poslednjih nekoliko godina, takođe je pokazano da naša pluća imaju sposobnost regeneracije.
Poznato je da pušenje i drugi zagađivači uništavaju alveole (sitne vazdušne kesice) u kojima se kiseonik prenosi u krv. Prestanak pušenja pokazao je da ćelije koje su izbegle oštećenje od kancerogenih hemikalija u duvanskom dimu mogu pomoći u regeneraciji i ponovnom naseljavanju sluzokože delova disajnih puteva zdravim ćelijama.
Kada se plućno tkivo ukloni, preostalo plućno krilo mora da se prilagodi kako bi podržalo telesne funkcije i obezbedilo dovoljan dotok kiseonika. Istraživanja su pokazala da preostalo plućno krilo povećava broj alveola, umesto da preostale alveole kompenzuju tako što postaju veće kako bi apsorbovale više kiseonika.
Koža je jedini organ koji se konstantno regeneriše
Regeneracija se ne dešava samo unutar organa. Jedan organ koji se konstantno regeneriše u ogromnoj meri je koža.
Kao najveći organ, koža ima više barijernih funkcija, poput zadržavanja vode i sprečavanja ulaska mikroba. Sa površinom od gotovo 2 m², koža zahteva značajnu regeneraciju kako bi nadoknadila 500.000.000 ćelija koje se gube svakog dana – to je više od 2 grama kožnih ćelija dnevno.
Zanimljivo je da se naša koža menja svakih 28 do 30 dana, što znači da stalno prolazi kroz proces obnavljanja.
Regeneracija tkiva je mnogo češća nego što se misli
Jedno od najaktivnijih regenerativnih tkiva je endometrijum, sluzokoža materice, koja se "ljušti" svakih 28 dana kao deo menstrualnog ciklusa, prolazeći kroz oko 450 ciklusa tokom života žene.
Ova sloj varira između 0,5 i 18 mm debljine, u zavisnosti od faze menstrualnog ciklusa, a funkcionalne ćelije koje se gube zajedno sa krvlju iz krvnih sudova koji podržavaju oplođenu jajna ćelija ako se implantira.
Muški genitalni organi takođe mogu pokazati regeneraciju
Vazektomija, koja uklanja deo cevi koja povezuje testise sa otvorima u uretri, koristi se da smanji šanse za trudnoću sprečavanjem spermatozoida da pređu iz testisa u penis.
Međutim, pokidani krajevi cevi su pokazali sposobnost regeneracije i ponovnog povezivanja. Neki delovi, gde je do 5 cm cevi uklonjeno ili blokirano, su pokazali regeneraciju, čak i kroz ožiljno tkivo. Ova "rekanalizacija" može dovesti do neočekivane trudnoće.
Kost je još jedno tkivo koje može da se regeneriše. Ako ste ikada slomili kost, znate da ona na kraju nakon zarastanja povrati funkciju.
Proces zarastanja nakon preloma traje šest do osam nedelja, ali proces regeneracije strukture i snage kosti nastavlja se mesecima i godinama nakon toga.
Međutim, sa starenjem i kod žena u postmenopauzi, ovaj proces se usporava, a kost možda neće regenerisati svoju prethodnu snagu ili strukturu.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Kako izgleda život sa jednim plućnim krilom, za Zdravlje Kruir govorio je doktor NIkola Beljić koji prošao kroz rak pluća i sada akztivno živi i radi.