Doktorka Biserka Obradović upozorava: Nagli skok temperature utiče na hronične bolesnike, ali ni zdravi nisu pošteđeni tegoba! Evo kako da se zaštitite
Prolećno vreme ovih dana sve nas je obradovalo. Međutim, temperaturne oscilacije od minusa do čak 20 stepeni, koliko je najavljeno za vikend, mnogima ne prijaju. Najugroženiji su oni sa hroničnim oboljenjima, oni koji imaju problem s krvnim pritiskom, meteoropate i osobe sklone alergijama, ali nisu pošteđeni ni zdravi ljudi.
Razgovarali smo sa prim. dr Biserkom Obradović, specijalistom opšte medicine, o tome kako se ove grupe pacijenata mogu zaštititi i kako da sačuvamo zdravlje na prelasku godišnjih doba.
- Ovo su nagle vremenske promene, jer ako je razlika u temperaturi između najniže i najviše u toku dana do pet stepeni to je blaga vremenska promena, od pet do 10 srednja, a preko 10 to su velike vremenske promene. Mi imamo jutra koja su hladna i temperature u toku dana koje će ići do 20 stepeni. To pogađa pre svega hronične bolesnike, na prvom mestu kardiovaskularne bolesnike sa povišenim krvnim pritiskom, ali i ljude sa akutnim problemima. Međutim, i te kako pogađa i decu, ali i osobe u poznim godinama zato što kod njih imamo hormonski disbalans - objašnava doktorka Obradović za Zdravlje Kurir.
Svaku najavljenu promenu vremena, prvo osete meteoropate
Takođe, ne smemo da zaboravimo i veliku grupu ljudi za koju se smatra da čini čak 30 odsto čovečanstva, a to su meteoropate, ljudi koji pojačano reaguju na ovakve vremenske promene.
- U ovom periodu menja se temperatura, zatim ništa manje važan klimatski faktor je atmosferski pritisak. Kod meteoropata, promena vazdušnog pritiska i vlažnosti vazduha deluju na hipofizu, zbog čega se povećava lučenje hormona stresa, ACTH, koji izaziva pre svega anksioznost i pojačanu razdražljivost.
Meteoropate odreaguju 24 sata pre promene vremena, i tada se kod njih luči više hormone stresa a manje endorfina, i te promene su drastičnije.
Pacijenti sa kardiovaskularnim problemima moraju prilagoditi terapiju
Ugroženi su i ljudi sa povišenim krvnim pritiskom zato što on reaguje na promenu temperature.
- Naš organizam se hladi tako što se šire krvni sudovi, znojimo se i na taj način rashlađujemo organizam. U ovom periodu ljudi se i dalje toplo oblače, pogotovo oni koji idu ujutro rano na posao. Organizam se pregrejava, dolazi prvo do preznojavanja, do pada krvnog pritiska i na kraju može doći i do kolapsa jer se krvni sudovi jako šire da bi se organizam rashladio, pada krvni pritisak, a mozak je najosetljiviji ljudski organ na nedostatak kiseonika i prvo dolazi do vrtoglavice, malaksalosti i može doći do kolapsa, do besvesnog stanja - kaže naša sagovornica.
U ovom periodu kada dođe do pregrejavanja, gubimo veliku količinu tečnosti putem znojenja, i tu smo isto u riziku pre svega od kardiovaskularnih problema.
- U Srbiji dnevno imamo preko 15 infarkta koji se dešavaju u toku dana. Pacijenti koji su na nekoj terapiji, pogotovo za kardiovaskularne bolesi i za hipertenziju, moraju voditi računa ako su previše obučeni, jer se krvni sudovi se šire. Ti pacijenti moraju sa svojim lekarom da revidiraju svoju terapiju.
Nagla promena temperature može da utiče i na kvalitet sna kod mnogih.
- Zbog velike anksioznosti i pojačane razdražljivosti, mnogi imaju loš san, pogotovo meteoropate koji čak 24 do 48 sati pre promene vremena to osećaju i dolazi do jako lošeg uspavljivanja, buđenja. A znamo da je adekvatan san dobar preduslov, ne samo za imunitet već i za koncentraciju, normalan rad, i zato su takve osobe napete, nervozne, dekoncentrisane, nemotivisane za rad. I na psihijatrijske bolesnike svaka promena i te kako utiče jer se oni ponašaju kao meteoropate, kod njih se hormon stresa više luči. Te simptome trebalo bi dobro propratiti da bi eventualno promenili terapiju uz konsultaciju sa lekarom.
U ovom periodu preporučuje se lakše varljiva hrana jer povećan unos soli, masti i visokokalorične hrane lošije deluju na ceo organizam i tegobe pri promeni vremena budu mnogo izraženije.
Veliko isparenje i vlažnost vazduha smetaju i osobama sa osetljivim plućima.
Dr Obradović kaže da iako je lepo vreme tek počelo, moramo misliti i na alergije.
- Alergije već polako kreću. Oni koji imaju problem sa plućima, takođe reaguju na ove vremenske promene jer imamo velika isparenja i veliku vlažnost u vazduhu, i to kod njih izaziva astmatične napade.
Prošle godine, navodi doktorka, imali smo rano cvetanje, zatim veliki broj biljaka koje su cvetale istovremeno, što se obično ne dešava, i to je bio ogroman atak na osobe sa alergijama.
- Kada ovako naglo krene toplo vreme, možemo da očekujemo i ove godine veliki broj cvetanja istovremeno, tako da je to veliki atak na one koji imaju imaju alergiju na polen, pa je jedan savet da svi oni koji imaju problem sa alergijom da prate obaveštenja o alergenima u vazduhu. Ono što je jako važno osobe sa alergijama moraju sedam dana pre pojave alergena tj. polena, da uzimaju lek protiv alergije tj. antihistaminike da bi se taj lek vezao za za receptore i da ne dozvoli vezivanje alergena. Na taj način će tu reakciju na polen mnogo, mnogo lakše podneti - savetuje dr Obradović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Srce strada od nagle promene vremena: Doktorka savetuje kako da se čuvamo
NaNa