Brzo hodanje pomaže u sprečavanju srčanih problema: Nova studija pokazuje 43 % manji rizik od aritmija
Brže hodanje može značajno smanjiti rizik od srčanih aritmija, pokazuje nova studija sprovedena na više od 420.000 Britanaca. Kretanje tempom od najmanje 6,4 km/h (4 mph) povezano je sa čak 43 odsto manjim rizikom od problema sa srčanim ritmom.
Istraživanje koje je prošlo stručnu proveru obuhvatilo je 420.925 učesnika iz britanske baze podataka UK Biobank, koji su dali podatke o svojoj brzini hodanja. Od tog broja, 81.956 učesnika detaljno je opisalo koliko vremena provode hodajući različitim tempom.
Studija je definisala spor hod kao manje od 4,8 km/h (3 mph), prosečan između 4,8 i 6,4 km/h (3–4 mph), a brz hod kao više od 6,4 km/h (4 mph). Više od polovine ispitanika (53 odsto) imalo je prosečan tempo, 41 odsto je hodalo brzo, dok je nešto više od 6,5 odsto imalo spor tempo hodanja.
Praćenje učesnika tokom prosečnog perioda od 13 godina pokazalo je da je kod 36.574 osobe, odnosno 9 odsto ispitanika, razvijen neki oblik poremećaja srčanog ritma.
Brže hodanje je posebno povezano sa manjim rizikom od atrijalne fibrilacije i drugih srčanih poremećaja ritma. Istraživanje je takođe pokazalo da količina vremena provedena u sporom hodanju ne utiče na smanjenje rizika, dok više vremena provedenog u umerenim i brzim šetnjama smanjuje rizik od aritmija za 27 odsto.
Oko 36 odsto te veze može se objasniti metaboličkim i upalnim faktorima – brže hodanje doprinosi boljoj telesnoj kondiciji, smanjuje gojaznost i upalne procese, što pozitivno utiče na rad srca.
Učesnici koji su prijavili brži tempo hodanja češće su bili muškarci, živeli su u manje siromašnim sredinama i imali zdravije životne navike.
Atrijalna fibrilacija se javlja kada gornje komore srca kucaju prebrzo i nepravilno, dok ventrikularne aritmije potiču iz donjih komora. Ovakvi poremećaji srčanog ritma, ako se ne leče, mogu povećati rizik od moždanog udara, srčane slabosti i srčanog zastoja.
Važno je napomenuti da je studija bila posmatračka, što znači da ne dokazuje da brzo hodanje direktno uzrokuje manji rizik, već samo ukazuje na moguću povezanost.
Zaključak
Studija je takođe imala ograničenja, jer su se podaci oslanjali na samoprocenu učesnika i nisu obuhvatili širi spektar starosnih i etničkih grupa.
- Ova studija je prva koja istražuje mehanizme koji povezuju tempo hodanja i aritmije, i pruža dokaze da metabolički i upalni faktori mogu igrati ulogu: brže hodanje smanjuje rizik od gojaznosti i upale, što zauzvrat smanjuje rizik od poremećaja srčanog ritma - izjavio je predvođeni prof. Džil Pel sa Univerziteta u Glazgovu.
Ovaj zaključak je u skladu sa ranijim epidemiološkim istraživanjima, koja su pokazala da brži tempo hodanja ima obrnutu vezu sa metaboličkim faktorima poput gojaznosti, povišenog šećera u krvi (HbA1c), dijabetesa i visokog krvnog pritiska – a svi ovi faktori povećavaju rizik od srčanih aritmija.
Izvor: Theguardian.com/Zdravlje.Kurir.rs
Za razliku od intenzivnog treninga koji može biti prezahtevan za početnike, izazov hodanja 6-6-6 je pristupačan način vežbanja koji ne zahteva posebnu opremu ili članstvo u teretani, a rezultati se mogu osetiti već nakon nekoliko nedelja redovnog praktikovanja