Kako simptomi menopauze mogu ukazati na demenciju? Novo istraživanje otkriva koji hormon može pomoći u ublažavanju tegoba
Valunzi, noćno znojenje, suvoća vagine, infekcije urinarnog trakta, neredovne menstruacije, nizak libido, problemi sa snom, moždana magla, promene raspoloženja – pa čak i peckanje na jeziku, poznati simptomi menopauze. Postavlja se pitanje: da li oni mogu biti i rani znaci nečeg ozbiljnijeg, poput demencije?
Novo istraživanje sugeriše da simptomi menopauze nisu samo neposredne prepreke koje treba prevazići; takođe mogu pružiti naznake o budućem zdravlju osobe, uključujući rizik od stanja poput demencije.
Međutim, da bismo razumeli ovu vezu, prvo moramo da razumemo šta je menopauza i kako ona utiče na mozak i telo.
Šta je menopauza?
Menopauza označava prirodni kraj menstruacije kod žena i obično se javlja krajem 40-ih ili početkom 50-ih godina. Zvanično, menopauza se dijagnostikuje kada žena nije imala menstruaciju u proteklih godinu dana. Međutim, menopauza se ne dešava preko noći.
Često počinje godinama ranije fazom koja se naziva perimenopauza. Tokom ovog perioda, telo se priprema za menopauzu, a nivoi hormona – posebno estrogena – fluktuiraju. Ova tranzicija može trajati nekoliko godina, često donoseći simptome poput neredovnih menstruacija, vrućih talasa, promena raspoloženja i još mnogo toga.
Kada menstruacija potpuno prestane, žena ulazi u postmenopauzu. Nažalost, simptomi menopauze ne prestaju uvek u ovoj fazi; neki mogu trajati godinama, a mogu se pojaviti i novi simptomi. Ove faze – perimenopauza, menopauza i postmenopauza – deo su istog putovanja, iako je iskustvo svake žene jedinstveno.
Simptomi menopauze mogu varirati
Iako je menopauza prirodan proces, njeni simptomi mogu delovati potpuno neprirodno. Neke žene mogu imati blage ili nikakve simptome, dok se druge bore sa brojnim i teškim simptomima koji im ometaju svakodnevni život. Simptomi poput anksioznosti mogu uticati na društvenu interakciju, problemi sa spavanjem mogu dovesti do iscrpljenosti, a moždana magla može učiniti da čak i jednostavni zadaci izgledaju zastrašujuće.
Zašto je menopauza važna za sadašnje i buduće zdravlje
Razumevanje menopauze i njenih simptoma je samo početak. Pored toga što je prelazna faza, izazovi menopauze mogli bi pružiti jedinstven uvid u buduće zdravlje mozga. Alchajmerovu bolest je na primer, najčešći uzrok demencije, koju karakteriše progresivni gubitak pamćenja, emocionalne i promene ličnosti, i na kraju gubitak nezavisnosti.
Žene imaju dvostruko veću verovatnoću od muškaraca da razviju Alchajmerovu bolest. Prethodna istraživanja sugerišu da je ova razlika posledica dužeg životnog veka žena od muškaraca, ali nova istraživanja ukazuju da hormonske promene povezane sa menopauzom takođe mogu igrati ključnu ulogu.
Uloga hormona u zdravlju mozga
Tokom menopauze, jajnici prestaju da proizvode jajne ćelije, što uzrokuje značajne hormonske promene. Jedna od glavnih promena je pad estrogena, hormona koji je važan ne samo za reprodukciju, već i za zdravlje mozga. Estrogen pomaže u zaštiti pamćenja, jačanju neuronskih veza, regulisanju raspoloženja i uklanjanju štetnih proteina iz mozga.
Kada nivo estrogena padne, ovi pozitivni efekti mogu oslabiti, što može učiniti mozak i telo podložnijim štetnim promenama. Tokom ovih hormonskih promena, mogu se javiti i simptomi menopauze. Iako su simptomi nekada smatrani privremenim, mada neprijatnim, sporednim efektima menopauze, sada se smatra da mogu ukazivati na osnovne promene u mozgu povezane sa rizikom od demencije.
Buduće kognitivno i bihejvioralno zdravlje
Iako su prethodna istraživanja ispitivala kako pojedinačni simptomi menopauze mogu biti povezani sa rizikom od demencije, istraživački tim koji je predvodio dr Zahinur Ismail, lekar i naučnik i profesor na Medicinskom fakultetu Kaming na Univerzitetu u Kalgariju, postavio je pitanje: da li broj doživljenih simptoma može ukazivati i na rane znake demencije? Naučnici su pokušali da odgovore na ovo pitanje analizirajući promene u:
- Kogniciji (na primer, pamćenje, razmišljanje i rešavanje problema)
- Ponašanju (na primer, emocije, ličnost i društvene interakcije)
Iako se kod demencije najčešće prvo primećuju problemi sa pamćenjem i razmišljanjem, promene u ponašanju – poput promena u emocijama i društvenim odnosima – takođe mogu biti rani znakovi upozorenja, ali se često zanemaruju.
U okviru kanadske studije CAN-PROTECT, naučnici su analizirali podatke od 896 žena u postmenopauzi. One su se prisetile koliko i koje su simptome imale tokom perimenopauze i uradile testove za pamćenje i ponašanje. Većina žena (74,3 odsto) prijavila je perimenopauzalne simptome, najčešće vruće talase (88 odsto) i noćno znojenje (70 odsto), u proseku četiri simptoma po osobi.
Zanimljivo je i to što su žene koje su koristile hormonsku terapiju imale manje problema, što ukazuje da estrogen možda može pomoći u smanjenju rizika od demencije. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja da bi se sa sigurnošću znalo kada i kako ovu terapiju primenjivati, kao i da bi se bolje razumela veza između simptoma menopauze i zdravlja mozga.
Zašto je ovo istraživanje važno?
Ovo istraživanje ističe ključnu vezu: pojava višestrukih perimenopauzalnih simptoma može biti povezana sa kognitivnim i bihejvioralnim promenama, koje su rani znaci rizika od demencije.
Prepoznavanje ovih simptoma kao potencijalnih znakova upozorenja moglo bi pomoći lekarima da ranije identifikuju rizike i istraže načine zaštite zdravlja mozga tokom vremena. Menopauza je više od promene života; može pružiti ključne uvide u dugoročno zdravlje mozga.
Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs
5 grešaka koje žene prave kada imaju inkontinenciju. Problem sa bešikom nije uobičajeni deo starenja, a evo kako možete pomoći sebi
