Ateroskleroza i arterioskleroza: Koja bolest srca je opasnija i na šta bi trebalo da obratite pažnju?
Ako vam je nekad bilo nejasno da li postoji razlika između arterioskleroze i ateroskleroze, niste jedini. Mnogi ih mešaju, jer zvuče slično. Međutim, nisu ista stvar.
I ateroskleroza i arterioskleroza pogađaju arterije - krvne sudove koji prenose krv bogatu kiseonikom od srca do ostatka tela, a razumevanje razlike može da pomogne da prepoznate simptome i da znate kako da zaštitite srce. Dr Nišal N. Hegde, interventni kardiolog iz bolnice u Bangaloru, objašnjava šta tačno znače ovi pojmovi, kako su povezani i zašto je jedna od njih znatno opasnija.
- Arterioskleroza je opšti naziv za zadebljanje ili očvršćavanje arterija, koje uglavnom dolazi sa starenjem. Ateroskleroza je konkretan oblik arterioskleroze, kod kojeg dolazi do taloženja masti (plakova) unutar zida arterije. Dakle, svaka ateroskleroza jeste arterioskleroza, ali nije svaka arterioskleroza - ateroskleroza - navodi dr Hegde i dodaje:
- Zamislite arteriosklerozu kao reč voće, a aterosklerozu kao jabuku. Sve jabuke su voće, ali nije svo voće jabuka. Isto tako - svaka ateroskleroza spada u arteriosklerozu, ali ne važi i obrnuto.
Kako ove bolesti utiču na srce?
Obe bolesti čine arterije manje elastičnim, ali je ateroskleroza ta koja može ozbiljno da ugrozi zdravlje.
- Ateroskleroza sužava arterije i može da blokira protok krvi, naročito ka srcu i mozgu, zbog čega je mnogo ozbiljnija i zahteva rano otkrivanje i praćenje - opominje dr Hegde.
Zamislite baštensko crevo - ako se ono ukruti (kao kod arterioskleroze), voda teče slabije. Ako se u njemu nakupi nečistoća i zapuši se (kao kod ateroskleroze), voda može da stane potpuno. U telu, to znači infarkt ili moždani udar.
Šta izaziva arteriosklerozu i aterosklerozu?
Obe bolesti povezane su sa sličnim faktorima rizika:
- starenje
- visok krvni pritisak
- pušenje
- povišen holesterol
- dijabetes
- fizička neaktivnost
- Kod ateroskleroze, ovi faktori posebno podstiču zapaljenske procese u arterijama, što dovodi do nakupljanja plaka. Vremenom ti plakovi mogu da očvrsnu, puknu i izazovu stvaranje krvnih ugrušaka - koji onda mogu da dovedu do infarkta ili šloga. Nasledni faktori, loša ishrana i hroničan stres dodatno ubrzavaju pojavu i razvoj ovih bolesti - objašnjava dr Hegde.
Koja bolest je opasnija?
Ateroskleroza je daleko opasnija. Dok arterioskleroza uglavnom podrazumeva "ukočenost" arterija, ateroskleroza može da izazove potpunu blokadu protoka krvi ili stvaranje ugrušaka koji odu do vitalnih organa.
- Ateroskleroza je opasnija zato što direktno dovodi do životno ugrožavajućih stanja kao što su infarkt, moždani udar i bolest perifernih arterija. Često se razvija tiho, bez simptoma, pa je rano otkrivanje i prevencija ključno - naglašava dr Hegde.
Da bi se bolest otkrila na vreme, koristi se više dijagnostičkih metoda. Najčešće se rade analize krvi, ultrazvuk krvnih sudova, EKG, kao i po potrebi CT skener ili angiografija. Pretrage pomažu lekarima da uoče suženja i plakove u arterijama, i da procene rizik od komplikacija.
Jedno istraživanje objavljeno u časopisu Circulation pokazalo je da je ateroskleroza vodeći uzrok smrti od kardiovaskularnih bolesti u svetu, i da se najčešće razvija godinama - bez ikakvih znakova.
Kako se leče ove bolesti?
Lečenje počinje promenama u načinu života:
- unos više povrća i zdravih masti
- redovna fizička aktivnost
- prestanak pušenja
- smanjenje stresa
U zavisnosti od stanja, lekari mogu da uključe i lekove za pritisak, holesterol i šećer u krvi. U ozbiljnijim slučajevima može da bude potrebna i intervencija - poput ugradnje stenta, angioplastike ili bajpasa. Dr Hegde posebno naglašava važnost redovnih pregleda, naročito kod osoba koje imaju povišen rizik.
- Važno je da se vodi računa o ishrani, kretanju i pritisku - i da se na vreme obrati pažnja na ono što telo poručuje. Pravovremena reakcija može da napravi veliku razliku i spreči ozbiljne posledice - poručuje kardiolog.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs