Život posle operacije štitaste žlezde: Kako izgledaju terapija, kontrole i kvalitet života?
Operacija štitaste žlezde spada među najčešće hirurške zahvate u otorinolaringologiji. U većini slučajeva oporavak protiče brzo i uspešno, a uz pravilno vođenu terapiju i redovne kontrole pacijenti mogu da žive potpuno kvalitetno.
Kada se radi operacija štitaste žlezde?
Najčešće indikacije za operativno lečenje su:
- karcinom štitaste žlezde (papilarni, folikularni, medularni),
- hipertireoza (Gejvsova bolest, toksični adenom, toksična multinodozna gušavost),
- uvećana štitasta žlezda sa čvorićima koja pritiska okolne strukture vrata.
Operacija se izvodi u opštoj anesteziji, posle odgovarajuće predoperativne pripreme. Boravak u bolnici obično traje svega nekoliko dana. U zavisnosti od obima, razlikuju se:
- totalna tireoidektomija - uklanjanje cele žlezde,
- subtotalna tireoidektomija - uklanjanje većeg dela žlezde,
- lobektomija - uklanjanje jednog režnja.
U pojedinim slučajevima, kao kod metastatskog karcinoma, uz totalnu tireoidektomiju se radi i disekcija vrata radi uklanjanja limfnih čvorova.
Prvi dani posle operacije
Zahvaljujući savremenim metodama i iskustvu hirurga, zahvat je u najvećem broju slučajeva uspešan. Tokom boravka u bolnici redovno se kontroliše nivo kalcijuma, a pacijent dobija uputstva za negu operisanog područja.
Kao posledica anestezije mogu da se jave blaga mučnina, suvoća usta, bol na mestu reza ili ukočenost u zadnjem delu vrata. Privremeno se može pojaviti promuklost ili otežano gutanje, a u ređim slučajevima i oštećenje povratnog grkljanskog nerva. Kod prolaznog poremećaja rada paratiroidnih žlezda javljaju se trnci oko usta i u prstima, pa je tada potrebna nadoknada kalcijuma, ponekad i intravenski.
Ređe komplikacije su postoperativna krvarenja, koja mogu da zahtevaju novu intervenciju.
Povratak svakodnevnim aktivnostima
Prvih nekoliko nedelja savetuje se izbegavanje jačih fizičkih napora i sporta. Preporučuju se lagani obroci i obilniji unos tečnosti. Uobičajenim aktivnostima pacijenti se obično vraćaju u roku od dve do četiri nedelje.
Ako je uklonjen samo jedan režanj, obavezno se kontrolišu hormoni štitaste žlezde da bi se procenila potreba za nadoknadom levotiroksina. Posle totalnog uklanjanja, terapija levotiroksinom se uvodi odmah na prvoj kontroli.
Kada patohistološki nalaz pokaže karcinom, sa davanjem levotiroksina se čeka dok se ne uradi scintigrafija celog tela i eventualno sprovede radiojodna terapija. Kod poremećaja rada paratiroidnih žlezda potrebna je nadoknada kalcijuma, privremeno ili trajno, u zavisnosti od toka oporavka.
Doza hormona se određuje individualno i zavisi od razloga operacije. Kod karcinoma se daju veće doze levotiroksina da bi se smanjio rizik od recidiva, pa je kod tih pacijenata godinama neophodno održavati stanje izazvane hipertireoze.
Kontrole i kvalitet života
Kontrole kod endokrinologa ili specijaliste nuklearne medicine obavezne su doživotno, u početku češće, a kasnije u proseku jednom godišnje. Žene u reproduktivnom dobu posle operacije mogu da zatrudne, ali je tokom trudnoće neophodno češće kontrolisati hormone i po potrebi prilagođavati doze levotiroksina.
Umesto zaključka
Savremena hirurgija štitaste žlezde u najvećem broju slučajeva omogućava potpun oporavak i očuvanje kvaliteta života. Ključ uspešnog lečenja su dobra priprema, stručnost hirurga, kvalitetna postoperativna nega i redovne kontrole. Operisana štitasta žlezda i pravilno dozirana terapija nisu prepreka da žena ostvari trudnoću, niti da pacijent nastavi da živi punim kvalitetom.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs