Kada je bajpas neophodan? Kardiohirurg otkriva kako da izbegnete jednu od najčešćih operacija na srcu
Bajpas može da spreči najteže posledice koronarne bolesti i omogući bolji kvalitet života, a na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" sve češće se sprovodi i minimalno invazivnim metodama koje značajno skraćuju oporavak. Povodom Svetskog dna srca dr Igor Živković, kardiohirurgovog renomiranog centra, za Kurir Zdravlje objašnjava šta zapravo podrazumeva bajpas, kada je to najbolja opcija i šta pacijenti mogu da očekuju posle operacije.
- Hirurška procedura podrazumeva ušivanje krvnih sudova (graftova) na zdravi deo krvnog suda srca, sa ciljem da se srčanom mišiću dopremi dodatna količina krvi koja ga ishranjuje. Praktično ovom metodom pravimo premošćavanje obolelog krvnog suda srca. Inače, bajpas je jedna od najčešćih hirurških procedura, koja se izvodi kod više od milion pacijenata širom sveta svake godine – navodi dr Živković.
Ovaj hirurški zahvat izvodi se u hirurškim salama sa adekvatnom opremom, koja uključuje i mašinu za vantelesni krvotok, a koja zamenjuje rad srca i pluća tokom procedure. Pacijent je u opštoj anesteziji i potpuno bez osećaja bola tokom intervencije.
- Sama hirurška procedura sastoji se iz više etapa. Najpre se pripremaju krvni sudovi koji će se koristiti za bajpas. Najčešće je to površna vena noge i jedan arterijski krvni sud iz grudnog koša. Kako bi se smanjila povreda pacijenta, hirurški timovi Instituta sve češće koriste endoskopske(uz pomoć male kamere) metode za uzimanje krvnih sudova – naglašava naš sagovornik.
Standardni pristup srcu kod bajpas procedure je presecanje grudne kosti i otvaranje grudnog koša, a primenjuje se kod najvećeg broja pacijenata. Unapređenjem tehnike i instrumenata, hirurzi sa „Dedinja“ postepeno povećavaju broj pacijenata koje operišu takozvanim minimalno invazivnim pristupom.
- Takav zahvat isključuje presecanje grudne kosti i podrazumeva mali rez ispod leve dojke, kroz koji se pristupa srcu i ušivaju novi krvni sudovi. Ovakav pristup omogućava pacijentima brži oporavak i povratak svakodnevnim aktivnostima, a istovremeno smanjuje rizik od postoperativnih komplikacija. Ipak, moram da napomenem da nisu svi pacijenti kandidati za ovaj pristup, jer on u nekim situacijama može biti rizičniji od klasičnog – objašnjava kardiohirurg.
Ko je kanditat za bajbas?
Stanja i oboljenja koja su indikacija za ovu operaciju su značajna i složena suženja krvnih sudova srca koja dovode do tegoba, naročito u naporu, a koja se manifestuju bolom u grudima (anginom pektoris) ili težim stanjem koje je praćeno infarktom srčanog mišića. Naš sagovornik izdvaja simptome koji mogu da ukažu na to da je situacija ozbiljna i da će možda biti potrebna ovakva intervencija.
- Koronarna bolest je obično praćena simptomima kao što su bol u grudima, obično preko celog grudnog koša. Nekada se to može manifestovati osećajem pritiska i gušenja u početnim fazama bolesti, u toku većeg napora, a kasnije se simptomi javljaju pri blažim naporima, da bi se na kraju javljali i u mirovanju. Ovakva gradacija u simptomatologiji ukazuje na ozbiljnost bolesti. Nekada se bolest može javiti iznenada, kao infarkt miokarda, kada se prvi put i prepozna oboljenje.
Pročitajte: PETAR IZ BEOGRADA JE MISLIO DA PUCA OD ZDRAVLJA: A onda je na sistematskom pregledu saznao da će dobiti TROSTRUKI BAJPAS
Kao i svaka hirurška procedura, i bajpas nosi izvestan procenat rizika. Taj rizik umnogome zavisi od zdravstvenog stanja pacijenta, odnosno pridruženih bolesti koje povećavaju rizik od operativnog zahvata. Dr Živković napominje da je operativni rizik mnogo manji nego izbegavanje lečenja značajne bolesti krvnih sudova srca.
- Pacijenti koji su operisani i kod kojih su bajpasevi ušiveni kvalitetno imaju odličnu prognozu preživljavanja. Često komentarišemo u svakodnevnom radu kako operisane pacijente više nikada ne vidimo na hirurškom stolu. Posebna moć kardiohirurgije je jedan krvni sud koji koristimo za bajpas, a koji je jako otporan na oštećenja, te je njegova prohodnost prema svetskoj literaturi preko 90 odsto na 20 godina od operacije. Pacijenti su zaštićeni bajpasevima od nekog neželjenog događaja koji ugrožava rad srca - ohrabruje naš sagovornik.
Prevencija nisu prazne reči
Da ne biste uopšte doveli sebe u situaciju da vam je ova procedura neophodna, kao i da biste smanjili rizik od srčanih oboljenja, važno je da korigujete životne navike i to nije samo fraza, već i naučno potvrđena činjenica.
- Životne navike predstavljaju promenljive faktore rizika, to znači da ih možemo menjati i da na njih možemo uticati. Zdrava ishrana koja podrazumeva umereno unošenje hrane, pripremane na način da bude više barena ili dinstana, a ne pržena, upotreba belih mesa i ribe, kao i voća i povrća, jako je važna u regulisanju nivoa masnoća u krvi – savetuje kardiohirurg.
Umerena fizička aktivnost, koja podrazumeva brzu šetnju, plivanje ili vožnju biciklom u trajanju od 60 minuta, svakako će rasteretiti kardiovaskularni sistem i pomoći dobroj regulaciji krvnog pritiska, dodaje. Preterana fizička aktivnost se, međutim, ne preporučuje.
- Pušenje je prema literaturi prvi faktor rizika za pojavu bolesti krvnih sudova, a prestankom pušenja automatski smanjujete rizik od susreta sa kardiohirurzima ili interventnim kardiolozima. Neophodno je da to uradite na vreme - sugeriše dr Živković.
Promeni svakodnevnih navika trebalo bi dodati redovno javljanje lekaru i preventivne preglede koji mogu značajno da poprave kvalitet života i da smanje potencijalnu štetu koju ovo oboljenje može da prouzrokuje. Uzimanje redovne terapije i održavanje krvnog pritiska, šećera u krvi i masnoća u normalnim granicama takođe značajno smanjuje rizik, poručuje kardiohirurg.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.