Najčešći karcinom na svetu pogađa svaku petu osobu: Dermatolog savetuje kako da prepoznate bazocelularni rak kože
Iako mnogima zvuči manje poznato, bazocelularni karcinom (BCC) je najčešći oblik raka kože i ubedljivo najčešći malignitet kod ljudi uopšte. Srećom, ovo je ujedno i najizlečiviji tip raka, ali je njegovo rano prepoznavanje i lečenje ključno za sprečavanje lokalnog uništenja tkiva i dugotrajnih estetskih posledica. Kako da ga prepoznate, šta ga uzrokuje i zašto je redovan pregled kože obavezan, otkriva za naš portal dr sci. med. prim. dr Mirjana Popadić, dermatolog-onkolog.
- Prema statističkim podacima, svake godine u svetu se otkrije oko tri miliona slučajeva BCC. Iako tačne statistike za Srbiju ne postoje, dermatolozi beleže stalni porast, naročito među mlađima. Globalno, broj obolelih raste za tri do šest procenata godišnje, a statistika kaže da svaka peta osoba tokom života može razviti ovaj tip karcinoma - opominje naša sagovornica.
Klinička slika BCC-a može da bude vrlo raznolika, pa ga pacijenti često ne prepoznaju na vreme.
- Najčešće se javlja kao čvorić na koži, crvenkast ili boje mesa, kroz koji se vide sitni prošireni krvni sudovi, tzv. teleangiektazije. U nekim slučajevima nastaje ranica koja ne zarasta i stalno se prekriva krastom. Površinski oblik BCC izgleda kao crvena, ljuspasta fleka, najčešće na trupu, dok pigmentovani BCC može da podseća na melanom, jer je tamnije boje - kaže dr Popadić.
Za pacijente je najvažnije da obrate pažnju na svaku promenu koja ne prolazi, bilo da je u pitanju ranica koja ne zarasta i često krvari, krasta koja se obnavlja ili ljuspasta fleka koja se postepeno uvećava.
Zašto nastaje?
Glavni krivac za nastanak BCC je kumulativno UV zračenje, naročito UVB deo spektra, naglašava dermatolog.
- Najrizičniji su ljudi svetle puti (fototip I i II), plavih očiju ili riđe kose, oni koji su često dobijali solarne opekotine u detinjstvu, ali i imunosupresivni pacijenti, recimo nakon transplantacije ili HIV infkcije. Pod rizikom su i oni koji rade sa arsenikom ili su izloženi zračenju, kao i osobe sa retkim genetskim sindromima poput Gorlin-Goltz sindroma - objašanjava naša sagovornica.
Koliko je opasan?
Bazocelularni karcinom gotovo nikada ne daje metastaze, u manje od 0,1 odsto slučajeva, ali to ne znači da je bezazlen.
- Ukoliko se zanemari, naročito na tzv. "opasnoj zoni" lica, oko očiju, nosa ili ušiju, tumor može lokalno da razara tkivo. Vremenom može da zahvati mišiće, nerve, pa čak i kost, što nosi ozbiljne funkcionalne i estetske posledice - upozorava dr Mirjana Popadić.
Kako se dijagnostikuje?
Prvi korak je klinički pregled dermatologa, najčešće uz pomoć dermatoskopa, a da bi se postavila konačna dijagnoza, uzima se mali uzorak tkiva i analizira pod mikroskopom. Na taj način se potvrđuje da li je reč o bazocelularnom karcinomu i o kom podtipu, sugeriše dermatolog.
Mogućnosti lečenja
Lečenje zavisi od tipa i lokalizacije tumora. Najčešće se uklanja hirurški i to sa određenom “sigurnosnom marginom”, kako bi se sprečilo njegovo vraćanje.
- Kod promena na licu ili u predelima gde je važno očuvati što više zdravog tkiva primenjuje se Mohs mikrohirurgija, metoda u kojoj se tumor uklanja sloj po sloj pod kontrolom mikroskopa. Površinski oblici mogu da se tretiraju lokalnom terapijom (kremama), a kod manjih, površnih BCC koriste se i fotodinamska terapija ili zamrzavanje (krioterapija). Kod pacijenata koji nisu kandidati za operaciju rešenje može da bude i radioterapija, u zavisnosti od podtipa - navodi naša sagovornica.
Prognoza je izuzetno povoljna, a uz pravovremeno lečenje stopa izlečenja gotovo da dostiže 100 odsto, naglašava dermatolog.
Kako se bolest može sprečiti?
Najveći deo prevencije svodi se na zaštitu od sunca. Naša sagovornica savetuje da se izbegava boravak na direktnom suncu između 11 i 17 časova, da se svakodnevno koristi krema sa zaštitnim faktorom SPF 50 ili više, kao i da se koža štiti garderobom i šeširom. Jednako važno je i da ljudi nauče da redovno pregledaju sopstvenu kožu, ali i da posećuju dermatologa, posebno ako primete promene koje ne prolaze.
- Bazocelularni karcinom ne boli, raste sporo, ali nikada ne nestaje sam od sebe. Upravo zbog toga svaka ljuspasta fleka, ranica ili izraslina koja ne zarasta zaslužuje pažnju. Ako se otkrije na vreme, lečenje je jednostavno i posledice minimalne. Koža pamti, i sunce i zanemarivanje - zaključuje dr Mirjana Popadić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.