Hronični bol uvećava rizik od hipertenzije: Stručnjaci otkrivaju ko je izloženiji ovoj opasnosti
Istraživanje ukazuje na to da mesto bola, njegova rasprostranjenost u telu i prisustvo depresije doprinose povećanom riziku.
U analizu je bilo uključeno više od 200.000 odraslih u SAD-u. Oni koji su prijavili hroničan bol koji zahvata više regija tela imali su veću verovatnoću da razviju visok krvni pritisak u poređenju sa osobama koje nisu imale bol, imale su kratkotrajni bol ili bol ograničen na jedno područje.
- Što je bol rasprostranjeniji, veći je rizik od razvoja visokog krvnog pritiska. Delimično objašnjenje za ovaj nalaz jeste da je hroničan bol povećavao verovatnoću pojave depresije, a depresija je potom povećavala rizik od hipertenzije. Ovo sugeriše da rano otkrivanje i lečenje depresije kod osoba sa bolom može pomoći u smanjenju rizika od razvoja visokog krvnog pritiska - rekla je glavna autorka studije, dr Džil Pel, profesor javnog zdravlja na Univerzitetu u Glazgovu.
Šta visok krvni pritisak znači za zdravlje?
Visok krvni pritisak i hipertenzija nastaju kada krv prevelikom snagom pritiska zidove krvnih sudova. To može povećati rizik od srčanog udara i šloga. Prema zajedničkim smernicama AHA/ACC iz 2025. godine, koje je podržalo 11 organizacija, visok krvni pritisak i hipertenzija prvog i drugog stepena (130/80 mm Hg do 140/90 mm Hg ili više) pogađaju skoro polovinu odraslih u SAD-u i ostaju vodeći uzrok smrti na nacionalnom i globalnom nivou.
Ranija istraživanja pokazala su da je hroničan mišićno-koštani bol — bol u kuku, kolenu, leđima ili vratu/ramenu koji traje najmanje tri meseca — najčešći oblik hroničnog bola. Trenutna studija ispitivala je kako vrsta i raspodela ovakvog bola u telu utiču na razvoj hipertenzije.
Upala i depresija poznati su faktori rizika za visok krvni pritisak. Međutim, Pel je istakla da ranije studije nisu ispitivale u kojoj meri ovi faktori objašnjavaju vezu između dugotrajnog bola i hipertenzije.
Kako su mereni bol, depresija i upala?
Učesnici su studiju započeli upitnikom o tome da li im je bol ometao uobičajene aktivnosti u prethodnom mesecu. Označili su da li se bol javljao u glavi, licu, vratu/ramenu, leđima, stomaku/abdomenu, kuku, kolenu ili celom telu. Oni sa bolom su prijavili i da li traje duže od tri meseca.
Depresija je procenjivana putem pitanja o raspoloženju, gubitku interesovanja, nemiru ili bezvoljnosti tokom prethodne dve nedelje. Nivoi upale merili su se testom krvi za C-reaktivni protein (CRP).
Šta su pokazali podaci iz dugogodišnjeg praćenja?
Nakon prosečnog praćenja od 13,5 godina, istraživači su uočili nekoliko važnih obrazaca:
- Skoro 10% učesnika razvilo je visok krvni pritisak.
- U poređenju sa osobama bez bola, oni sa hroničnim rasprostranjenim bolom imali su 75% veći rizik od hipertenzije. Kratkotrajan bol bio je povezan sa 10% većim rizikom, dok je hroničan bol na jednom mestu bio povezan sa 20% većim rizikom.
- Hroničan, rasprostranjen bol bio je povezan sa 74% većim rizikom; hroničan bol u abdomenu sa 43% većim rizikom; hronične glavobolje sa 22% većim rizikom; hroničan bol u vratu/ramenu sa 19% većim rizikom; hroničan bol u kuku sa 17% većim rizikom; a hroničan bol u leđima sa 16% većim rizikom.
- Depresija (11,3% učesnika) i upala (0,4% učesnika) zajedno su objašnjavale 11,7% veze između hroničnog bola i visokog krvnog pritiska.
- Kada rade sa osobama sa bolom, zdravstveni radnici treba da budu svesni da kod njih postoji veći rizik od razvoja hipertenzije - direktno ili posredstvom depresije. Prepoznavanje bola može pomoći u ranijem otkrivanju i lečenju ovih dodatnih stanja - rekla je Pel.
Komentari stručnjaka i budući pravci istraživanja
Dr Danijel V. Džouns predsednik AHA/ACC smernica za hipertenziju 2025. i profesor emeritus Medicinskog fakulteta Univerziteta Misisipija u Džeksonu, rekao je:
- Dobro je poznato da bol može kratkotrajno povisiti krvni pritisak, ali manje se zna o dugoročnim efektima hroničnog bola. Ova studija doprinosi razumevanju tako što ukazuje da broj mesta na kojima osoba ima hroničan bol utiče na rizik i da ta veza može biti posredovana upalom i depresijom.
Džouns, koji nije bio deo istraživačkog tima, ohrabrio je dalja ispitivanja kroz randomizirane kontrolisane studije koje bi testirale različite pristupe lečenju bola i upravljanju krvnim pritiskom. Takođe je istakao važnost proučavanja uticaja nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID), uključujući ibuprofen, na povećanje krvnog pritiska.
- Hroničan bol mora se lečiti imajući u vidu krvni pritisak pacijenta - naročito kada je reč o lekovima protiv bolova koji mogu nepovoljno uticati na pritisak - rekao je Džouns.
Ograničenja studije
Istraživači su naveli da je većina učesnika bila srednjeg ili starijeg doba, bele rase i britanskog porekla. Zbog toga se nalazi možda ne mogu u potpunosti primeniti na osobe druge rase, etničkog porekla, druge starosne grupe ili stanovništva u drugim zemljama. Izveštaji o bolu bili su zasnovani na ličnim opisima učesnika, a analiza se oslanjala na kliničke dijagnostičke kodove, jednu procenu bola i dva merenja krvnog pritiska.
Kako je studija sprovedena?
- Podaci su preuzeti iz UK Biobanka, velike populacione studije koja je obuhvatila više od 500.000 odraslih uzrasta 40–69 godina između 2006. i 2010. u Engleskoj, Škotskoj i Velsu.
- Ova analiza obuhvatila je 206.963 odrasle osobe. Prosečna starost bila je 54 godine; 61,7% su bile žene, a 96,7% osobe bele rase.
- Među svim učesnicima, 35,2% prijavilo je hroničan mišićno-koštani bol; 62,2% hroničan bol na jednom mestu; 34,9% bol na dva do tri mesta; a 3,2% bol na četiri mesta.
- U poređenju sa učesnicima bez bola, oni sa bolom češće su bile žene, imale su manje zdrave životne navike, veći obim struka, veći BMI, više hroničnih zdravstvenih stanja i živeli su u područjima sa većom nezaposlenošću, manjim procentom vlasništva nad stanovima i automobilima i većom prenatrpanošću domaćinstava.
- Istraživači su uzeli u obzir faktore koji utiču i na bol i na visok krvni pritisak, uključujući pušenje, alkohol, nivo fizičke aktivnosti, vreme provedeno sedeći, dužinu sna i unos voća i povrća.
- Početno prikupljanje podataka uključivalo je ekran-upitnik, intervju, fizičke mere (visina, težina, BMI, obim struka, krvni pritisak) i uzorke krvi za merenje holesterola i šećera (HbA1c).
- Bolnički kartoni korišćeni su za identifikaciju hipertenzije prema ICD-10 kodovima.
- Period praćenja završavao se najranijim od sledećih događaja: dijagnozom hipertenzije, smrću učesnika ili završetkom dostupnih podataka o praćenju.
Izvor: scitechdaily.com/zdravlje.kurir.rs
Hipertenzija ima više lica: Prepoznajte različite tipove i kako se svaki leči