Da li je melatonin zaista bezbedan za decu? Stručnjaci upozoravaju na rizike i nedostatak dugoročnih tvrdnji
Melatonin je hormon koji prirodno proizvodi mozak i pomaže u regulisanju unutrašnjeg sata tela, ciklusa spavanja i buđenja. Njegovi nivoi rastu uveče i opadaju ujutru, signalizirajući kada je vreme za san. Osim sna, melatonin utiče i na imuni i metabolički sistem. Dodaci melatonina su sintetičke verzije ovog hormona i često se prodaju bez recepta kao pomoć kod problema sa spavanjem.
Melatonin se široko koristi kod dece, jer se smatra prirodnim i lako dostupnim rešenjem za nesanicu. Njegova popularnost brzo raste, posebno među porodicama koje traže alternativu lekovima na recept. Međutim, upotreba melatonina kod dece širi se brže nego što postoje naučni dokazi koji potkrepljuju njegovu dugoročnu bezbednost i efikasnost, posebno kod dece bez neuroloških poremećaja.
Stručnjaci upozoravaju da proizvodi koji se prodaju bez recepta često sadrže nedosledne količine melatonina, a mnoga deca uzimaju suplement bez saveta lekara. Takođe, beleži se povećan broj slučajnog gutanja, posebno kod male dece, što ukazuje na potrebu za oprezom i jasnijom regulacijom.
Problemi sa spavanjem i privlačnost „prirodnog“ rešenja
Nesanica je sve češća kod dece i adolescenata, utiče na emocionalnu kontrolu, učenje i opšte zdravlje. Suplementi melatonina deluju kao brza i dostupna opcija jer su široko dostupni i često dizajnirani za decu. Ipak, melatonin nije bezopasan – on utiče i na imuni, metabolički i reproduktivni sistem, što izaziva zabrinutost zbog njegovih šireg efekata tokom razvoja.
Istraživanja su neujednačena, većina studija ispituje kratkoročne ishode ili određene kliničke grupe, dok podaci o dugoročnoj bezbednosti kod zdrave dece nedostaju.
Najnovija recenzija i nalazi
Pregled objavljen u „World Journal of Pediatrics“ razmatra globalnu upotrebu melatonina kod dece i adolescenta, objedinjujući kliničke dokaze o efikasnosti, bezbednosti i obrascima upotrebe. Rezultati pokazuju jasan jaz između česte upotrebe i ograničenih saznanja o dugoročnim efektima. Analize komercijalnih proizvoda pokazuju velike razlike između deklarisanog i stvarnog sadržaja melatonina, a povremeno se pojavljuju i nenamerna jedinjenja poput serotonina.
Jaki dokazi potvrđuju kratkoročnu efikasnost melatonina kod dece sa neurorazvojim poremećajima, kao što su autizam i ADHD, gde može smanjiti kašnjenje početka spavanja i poboljšati ukupno vreme spavanja. Nasuprot tome, dokazi kod dece sa tipičnim razvojem su ograničeni i heterogeni, a većina studija je kratkoročna i fokusirana na stariju decu i adolescente. Nedostaju podaci o dugoročnim efektima na pubertet, imuni sistem, metabolizam i neurološki razvoj.
Preporuke i sigurnost
Melatonin ne treba posmatrati kao bezopasnu prečicu za probleme sa snom. Treba ga koristiti samo u najnižoj efikasnoj dozi, u najkraćem mogućem trajanju i pod medicinskim nadzorom. Lekari i roditelji treba da ga shvate kao biološki aktivan hormon, a ne benigni dodatak ishrani. Rutinska ili nenadzirana upotreba može izložiti decu nepotrebnim rizicima i odvratiti pažnju od dokazanih nefarmakoloških pristupa.
Prva linija terapije za nesanicu u detinjstvu treba da ostanu bihejvioralne intervencije – dosledne rutine, smanjena izloženost ekranu i očekivanja prilagođena uzrastu. Bolja regulacija pedijatrijskih proizvoda melatonina, jasniji standardi obeležavanja i dugoročne studije su neophodni kako bi se osigurala bezbedna i efikasna podrška za zdrav san kod dece.
Izvor: scitechdaily.com/Zdravlje.Kurir.rs
Melatonin – popularni pomoćnik za dobar san, da li je bezbedno koristiti ga svake noći?