Osteoartritis više nije bolest starih: Tiha pretnja koja pogađa i mlade, aktivne ljude
Osteoartritis se decenijama smatrao bolešću starijih osoba, neizbežnom posledicom godina i „istrošenih“ zglobova. Međutim, savremena istraživanja pokazuju drugačiju sliku – sve više mladih, fizički aktivnih ljudi suočava se sa ovom dijagnozom već u tridesetim, pa čak i ranije.
Primeri profesionalnih sportista i javnih ličnosti koji su otvoreno govorili o problemima sa zglobovima dodatno su skrenuli pažnju na činjenicu da osteoartritis nije rezervisan samo za starost.
Šta se zapravo dešava u zglobu?
Osteoartritis nastaje kada hrskavica – glatko, elastično tkivo koje oblaže krajeve kostiju – počne postepeno da se razgrađuje. Njena uloga je da omogući nesmetano klizanje kostiju i ublaži pritisak tokom pokreta.
Kada se ta zaštita istanji, kosti počinju da se trljaju jedna o drugu. Posledice su bol, ukočenost, otok i karakteristično „krckanje“ u zglobovima. Proces je spor i može trajati godinama, zbog čega se rani znaci često zanemaruju.
Blagi bol u kolenu posle trčanja, jutarnja ukočenost koja brzo prolazi ili povremena nelagodnost – mnogi to pripisuju umoru ili prolaznoj povredi, ne sluteći da je reč o početku degenerativnog procesa.
Ko je u riziku?
U svetu više od 600 miliona ljudi živi sa osteoartritisom. Faktori rizika su brojni i međusobno isprepletani. Među najvažnijima su:
- gojaznost i povećano opterećenje zglobova
- prethodne sportske ili druge povrede
- hronična upala
- ponavljajući pokreti i dugotrajno mehaničko opterećenje
- metabolički poremećaji
Kod mlađih osoba bolest može imati posebno težak psihološki i socijalni uticaj. Ograničena pokretljivost u periodu kada su profesionalne ambicije, porodične obaveze i briga o drugima na vrhuncu može dovesti do frustracije, anksioznosti i smanjenog kvaliteta života.
Lečenje
Trenutne terapije usmerene su pre svega na kontrolu simptoma. To uključuje ciljane vežbe, fizikalnu terapiju, lekove protiv bolova i različite injekcione tretmane, poput plazme bogate trombocitima ili hijaluronske kiseline.
Ipak, ovi pristupi uglavnom ne obnavljaju već oštećenu hrskavicu. Kod uznapredovalih slučajeva, kada bol postane konstantan i funkcija zgloba ozbiljno narušena, jedina trajna opcija može biti ugradnja veštačkog zgloba.
Savremene dijagnostičke metode
Posebnu pažnju istraživača privlače savremene dijagnostičke metode koje analiziraju hemijski sastav krvi i traže suptilne promene povezane sa upalom i propadanjem tkiva. Ideja je da se bolest prepozna pre nego što dođe do nepovratnih oštećenja.
Ukoliko bi se rizik identifikovao dovoljno rano, osobe bi mogle da uvedu ciljane promene – kontrolu telesne težine, prilagođene programe vežbanja i prevenciju povreda – i tako uspore napredovanje bolesti.
Osteoartritis više ne može da se posmatra isključivo kao „bolest starosti“. Sve je jasnije da je reč o stanju koje može započeti mnogo ranije, ali se razvija tiho i podmuklo.
Pomeranjem fokusa sa kasnog lečenja na rano otkrivanje i prevenciju, moguće je promeniti tok bolesti i sačuvati pokretljivost, a samim tim i kvalitet života tokom decenija koje dolaze.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Kolagen ublažava simptome osteoartritisa, evo kako pravilna vrsta i doza smanjuju bol i upalu