Zašto dišemo samo kroz jednu nozdrvu i kad smo zdravi? Lekari objašnjavaju nazalni ciklus i ulogu alergija
Jedna od najneprijatnijih stvari kod prehlade ili sezonskih alergija jeste zapušen nos. Međutim, čak i kada ste potpuno zdravi, verovatno ste primetili da vazduh često prolazi lakše kroz jednu nego kroz drugu nozdrvu. To nije znak poremećaja, već prirodan telesni proces poznat kao nazalni ciklus.
Tokom dana nozdrve se naizmenično smenjuju u dominantnoj ulozi pri disanju. Najčešće se to dešava na svakih nekoliko sati - dok jedna nozdrva propušta više vazduha, druga je delimično "odmorena". Ova smena omogućava da se sluznica nosa oporavi, jer vazduh može da je isuši i izloži patogenima.
Nazalni ciklus reguliše hipotalamus, deo mozga koji upravlja brojnim autonomnim funkcijama organizma. Promene u protoku vazduha nastaju zbog naizmeničnog povećanja dotoka krvi u tkivo nosa, što utiče na blago oticanje i opuštanje sluzokože.
Nos svakodnevno filtrira ogromnu količinu vazduha, pa je ovaj ciklus važan za njegovu zaštitnu funkciju. On omogućava da se vazduh zagreje, ovlaži i očisti pre nego što stigne do pluća.
Šta ometa ovaj ciklus?
Međutim, različiti faktori mogu poremetiti normalan nazalni ciklus. Respiratorna stanja poput prehlade, gripa ili upale sinusa dovode do povećane proizvodnje sluzi. Ovo ograničava koliko lako se nozdrve mogu smenjivati. Alergeni poput polena ili grinja mogu izazvati tešku upalu tkiva nosa, što ponovo ometa pravilnu funkciju nosnog ciklusa.
Određeni lekovi, poput onih za visok krvni pritisak, takođe mogu izazvati iritaciju sluzokože nosa. To je zato što ovi lekovi utiču na krvne sudove u celom telu, uključujući i one u nosu.
Prekomerna upotreba kapi za nos, odnosno nazalnih dekongestiva (više od pet dana u kontinuitetu) može izazvati medikamentozni rinitis, stanje u kojem dolazi do oticanja sluznice nosa i poremećaja nazalnog ciklusa.
Probleme ponekad mogu izazvati i strukturne promene u nosu, poput nosnih polipa ili devijacije nosne pregrade, kada hrskavica između nozdrva nije pravilno postavljena. U takvim slučajevima jedna nozdrva može ostati stalno zapušena, a disanje postati otežano.
Na protok vazduha kroz nos utiče i položaj tela. Kada legnete, krv se zadržava u tkivu nosa, pa nozdrva koja je bliže jastuku može postati zapušenija.
Ako zapušenost traje duže od dve nedelje ili primetite da je jedna nozdrva stalno blokirana, savetuje se pregled kod lekara kako bi se utvrdio uzrok tegoba.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.kurir.rs