Zašto se gojaznost tretira kao hronična bolest? Istina koja menja način na koji gledamo na višak kilograma
Gojaznostse dugo posmatrala kao posledica loših navika i nedostatka volje. Danas se stav struke menja – vodeće zdravstvene organizacije smatraju je složenom hroničnom bolešću sa više uzroka, uključujući genetiku, hormone i način života.
Takav pristup nije samo precizniji, već donosi i bolje dugoročne rezultate u lečenju.
Gojaznost nije stvar volje
Kako su zdravstvene vlasti počele da shvataju gojaznost, pomerile su fokus lečenja sa okrivljavanja pojedinca, kaže dr Samar Hafida, potpredsednica Udruženja za gojaznost, odeljenja Američkog udruženja za dijabetes, i vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu Čobanijan i Avedisijan Univerziteta u Bostonu u Bostonu.
- Baš kao što hipertenziju ili dijabetes tipa 2 posmatramo kao hronična, doživotna medicinska stanja koja zahtevaju dugoročno lečenje, klasifikovanje gojaznosti kao bolesti priznaje da je to uporno, recidivirajuće stanje - navodi dr Hafida.
Stručnjaci upozoravaju da fokusiranje isključivo na prejedanje promašuje suštinu problema. Na telesnu težinu utiču brojni faktori:
* genetika i poremećaji apetita
* hormonski disbalansi (poput PCOS-a i hipotireoze)
* sastav crevne mikrobiote
* lekovi (antidepresivi, steroidi, beta-blokatori)
* promene u signalima gladi i sitosti
Zbog toga prejedanje često nije uzrok, već posledica poremećenih bioloških procesa.
Mit o „snazi volje“
Ideja da je za mršavljenje dovoljna disciplina sve više se dovodi u pitanje. Promene u mozgu i hormonima mogu otežati kontrolu apetita, dok savremeni način života dodatno pogoršava problem.
Zanemarivanje ovih faktora dovodi do stigme, odlaganja lečenja i neadekvatne medicinske brige.
Kako se gojaznost leči danas
Ako se posmatra kao bolest, lečenje ide dalje od dijete i vežbanja:
Lekovi
Savremene terapije, poputGLP-1 agonista, deluju na hormone gladi i sitosti, smanjuju apetit i pomažu u regulaciji šećera u krvi. Često je potrebna dugotrajna primena.
Barijatrijska hirurgija
Operacije poput gastričnog bajpasa ili „rukava“ smanjuju kapacitet želuca i menjaju hormonske signale gladi. Efikasne su, ali zahtevaju trajno praćenje.
Promene načina života
I dalje su osnova lečenja – ali ne samo kao „manje jedi, više se kreći“, već kao način da se utiče na hormone, metabolizam i opšte zdravlje.
Cilj nije samo broj na vagi
Stručnjaci naglašavaju: lečenje gojaznosti nije samo gubitak kilograma. Fokus bi trebalo da bude i na:
* boljoj kontroli šećera i pritiska
* većoj energiji i pokretljivosti
* kvalitetnijem snu i mentalnom zdravlju
Hronična bolest zahteva dugoročno lečenje
Kao i dijabetes ili hipertenzija, gojaznost zahteva kontinuiranu terapiju i praćenje. Prekid lečenja često dovodi do povratka kilograma.
Zato je ključan timski pristup – od lekara opšte prakse do specijalista, nutricionista i psihološke podrške.
Prema podacima Svetske federacije za gojaznost, 24 odsto populacije u Srbiji je gojazno, po čemu naša zemlja spada u zemlje visokog rizika.Više od 70 odsto smrtnih ishoda u našoj zemlji povezano je sa prekomernom težinom i gojaznošću, a od četiri vodeća uzroka smrtnosti u Srbiji gojaznost direktno utiče na tri.
Zaključak
Prepoznavanje gojaznosti kao hronične bolesti menja pristup: fokus se danas pomera sa krivice na razumevanje uzroka i efikasno lečenje.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs