7 manje poznatih simptoma Parkinsonove bolesti: Mogu se javiti godinama pre tremora
Parkinsonova bolest, čiji se Svetki dan obležava 11. aprila, ne počinje uvek onako kako se najčešće prepoznaje. Iako se vezuje za drhtanje ruku i usporene pokrete, prvi znaci često se razvijaju tiho i mogu dugo da ostanu van fokusa, jer ne deluju kao neurološki problem.
Reč je o progresivnom poremećaju nervnog sistema koji postepeno zahvata moždane ćelije odgovorne za kretanje, ali i niz drugih funkcija. Simptomi se obično javljaju postepeno, najpre na jednoj strani tela, a tek kasnije zahvataju obe strane.
Najprepoznatljiviji simptom je tremor, koji najčešće počinje u šaci ili prstima, ponekad u stopalu ili vilici. Međutim, bolest se ne iscrpljuje u poremećaju pokreta. Usporeni pokreti, ukočenost mišića i problemi sa ravnotežom mogu otežati svakodnevne aktivnosti, dok se izražaj lica smanjuje, a govor postaje tiši i nejasniji.
Ne počinje sve tremorom
Ono što se ređe prepoznaje jesu simptomi koji nemaju direktnu vezu sa kretanjem, a koji mogu da prethode vidljivim znacima bolesti. U njih spadaju:
- gubitak čula mirisa
zatvor
poremećaji sna (npr. "glumljenje snova" u vidu mahanja rukama, vikanja, ustajanja)
promene raspoloženja (anksioznost/depresija)
problemi sa pamćenjem i koncentracijom
učestalo mokrenje
izražen umor
Upravo ovi simptomi često se posmatraju odvojeno, pa se njihova povezanost sa Parkinsonovom bolešću ne uočava na vreme.
Kako nastaje?
Kako navode stručnjaci iz Mayo Clinic, Parkinsonova bolest nastaje kada dolazi do propadanja nervnih ćelija koje proizvode dopamin, hemijski prenosilac važan za kontrolu pokreta. Smanjenje nivoa dopamina dovodi do poremećaja u radu mozga, što se odražava i na kretanje i na druge funkcije organizma.
Uzrok bolesti i dalje nije u potpunosti razjašnjen, ali se smatra da ulogu imaju genetski faktori, kao i uticaji iz okruženja, poput izloženosti određenim toksinima. Promene u mozgu, uključujući nakupljanje proteinskih struktura poznatih kao Levijeva tela, smatraju se jednim od ključnih obeležja bolesti.
Lečenje samo usporava tok bolesti
Iako lek koji bi u potpunosti zaustavio Parkinsonovu bolest ne postoji, savremene terapije mogu značajno ublažiti simptome i usporiti njihovo napredovanje. Lečenje se najčešće zasniva na lekovima koji nadoknađuju ili oponašaju dejstvo dopamina, čiji nedostatak stoji u osnovi bolesti, čime se poboljšavaju pokretljivost i svakodnevno funkcionisanje pacijenata.
U određenim slučajevima, kada terapija lekovima ne daje dovoljno dobre rezultate, razmatraju se i hirurške metode, poput duboke moždane stimulacije, koje mogu da pomognu u kontroli tremora i drugih simptoma. Ipak, pristup lečenju je individualan i prilagođava se stadijumu bolesti i opštem stanju pacijenta.
Izvor: Mayoclinic.org/Zdravlje.kurir.rs