Masti su važan deo uravnotežene ishrane i neophodne su za odvijanje mnogih procesa u našem telu. Nedostatak ovih hranljivih materija dovodi do raznih zdravstvenih problema.
Neke od ključnih uloga koje masti imaju u organizmu su:
- Apsorpcija vitamina kao što su vitamini A, D, E i K. Bez masti, telo ih ne apsorbuje i ne koristi.
- Masti utiču na pravilno funkcionisanje očiju i mozga.
- Masti igraju ključnu ulogu u zarastanju rana.
- Ovi hranljivi sastojci takođe utiču na proizvodnju hormona.
- Masti su takođe izvor energije.
Znaci da se ne unosite dovoljno masti
Manjak masti u telu je retkost kod zdravih ljudi koji imaju uravnotežene obroke. Međutim, neki ljudi su u opasnosti, odnosno osobe sa poremećajima u ishrani, osobe sa kolektomijom (odstranjen deo debelog creva), osobe koje imaju zapaljenje creva, cističnu fibrozu ili čija se ishrana zasniva na izuzetno malom unosu masti.
Kao rezultat neunošenja masti, telo zapravo počinje da pati od nedostatka vitamina A, D, E i K, a to dovodi do:
- noćno slepilo
- otečene desni
- suva i beživotna kosa
- gubitak zuba
- bol u mišićima
- depresija
- dermatitis
- sporo zarastanje rana
- gubitak kose
- problemi sa plodnošću
Vrste masti
- Trans masti
Našem organizmu trans masti nisu potrebne, a prekomerna konzumacija dovodi do rizika od bolesti, srčanog udara i dijabetesa tipa 2.
Trans masti nalaze se u: prerađenoj hrani (krekeri, kokice u mikrotalasnoj pećnici, smrznuta pica...), pecivima, kolačima i tortama, prženoj hrana (kao što su krofne, pomfrit), u margarinu.
- Zasićene masti
Najviše ovih masti nalazi se u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, mlečni proizvodi). Savet je da unosite manje od 10 odsto dnevnih kalorija u vidu zasićenih masti, jer je prekomerna konzumacija povezana sa rizikom od srčanog udara.
- Monosazasićene masti
Monosazasićene masti, prema istraživanjima, smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi, čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja i srčanog udara. Namirnice koje sadrže ove masti su biljna ulja (maslinovo, susam...), orašasti plodovi (bademi, kikiriki, orasi, indijski oraščići), maslac od orašastih plodova (puter od kikirikija, bademov puter), avokado.
- Polizasićene masti
Naše telo ne može samostalno da proizvodi polizasićene masti, pa su nam potrebne iz hrane. To su esencijalne masti, kao što su omega-3 masne kiseline. Sprečavaju rizik od srčanih oboljenja, smanjuju krvni pritisak i štite nas od tahikardije. Omega-3 masne kiseline se nalaze u masnoj ribi (sardine, losos, haringa), ostrigama, chia semenkama, orasima...
Koliko masti konzumirati tokom dana?
- Ishrana zasnovana na 2.500 kalorija - do 97 g masti dnevno
- Ishrana zasnovana na 2.000 kalorija - do 66 g masti dnevno
- Ishrana zasnovana na 1.500 kalorija - do 50 g masti dnevno
Stručnjaci savetuju da masti konzumirate najviše od maslina i maslinovog ulja, semenki i orašastih plodova, avokada, a da povremeno jedete i namirnice životinjskog porekla.
Prenela: O.M.
(izvor: ljepotaizdralje.ba/Zdravlje.kurir.rs)
NE PROPUSTITE
