10 znakova da ne unosimo dovoljno masti: Ovo su njihove ključne uloge u organizmu i preporučene vrednosti
Iako masnoće imaju lošu reputaciju, konzumiranje namirnica koje ih sadrže neće stvoriti masne naslage sve dok u ishrani imamo zdrave masti i to u umerenim količinama. Ovo su neke od njihovih najvažnijih uloga i znaci da ih ne unosimo u dovojnoj količni.
Masti su važan deo uravnotežene ishrane i neophodne su za odvijanje mnogih procesa u našem telu. Nedostatak ovih hranljivih materija dovodi do raznih zdravstvenih problema.
Neke od ključnih uloga koje masti imaju u organizmu su:
- Apsorpcija vitamina kao što su vitamini A, D, E i K. Bez masti, telo ih ne apsorbuje i ne koristi.
- Masti utiču na pravilno funkcionisanje očiju i mozga.
- Masti igraju ključnu ulogu u zarastanju rana.
- Ovi hranljivi sastojci takođe utiču na proizvodnju hormona.
- Masti su takođe izvor energije.
Znaci da se ne unosite dovoljno masti
Manjak masti u telu je retkost kod zdravih ljudi koji imaju uravnotežene obroke. Međutim, neki ljudi su u opasnosti, odnosno osobe sa poremećajima u ishrani, osobe sa kolektomijom (odstranjen deo debelog creva), osobe koje imaju zapaljenje creva, cističnu fibrozu ili čija se ishrana zasniva na izuzetno malom unosu masti.
Vrste masti
- Trans masti
Našem organizmu trans masti nisu potrebne, a prekomerna konzumacija dovodi do rizika od bolesti, srčanog udara i dijabetesa tipa 2.
- Zasićene masti
Najviše ovih masti nalazi se u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, mlečni proizvodi). Savet je da unosite manje od 10 odsto dnevnih kalorija u vidu zasićenih masti, jer je prekomerna konzumacija povezana sa rizikom od srčanog udara.
- Polizasićene masti
Naše telo ne može samostalno da proizvodi polizasićene masti, pa su nam potrebne iz hrane. To su esencijalne masti, kao što su omega-3 masne kiseline. Sprečavaju rizik od srčanih oboljenja, smanjuju krvni pritisak i štite nas od tahikardije. Omega-3 masne kiseline se nalaze u masnoj ribi (sardine, losos, haringa), ostrigama, chia semenkama, orasima...
Stručnjaci savetuju da masti konzumirate najviše od maslina i maslinovog ulja, semenki i orašastih plodova, avokada, a da povremeno jedete i namirnice životinjskog porekla.
Prenela: O.M.
(izvor: ljepotaizdralje.ba/Zdravlje.kurir.rs)
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni