Obroci nakon ovog vremena mogu da povećaju rizik od srčanih bolesti: Stručnjaci otkrivaju zbog čega je tako

Shutterstock

Redovni obroci izuzetno su važni i njihovo preskakanje može da dovede do neželjenih efekata poput preterane gladi, lošeg raspoloženja, pada koncentracije i prejedanja, ali i da utičo loše na srce. Istraživanja ukazuju na to da je, ako želimo da vodimo računa o svom srcu, važno doručkovati i večerati što ranije. Evo zbog čega je tako.

Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications otkrilo je da su doručak posle devet ujutru i večera posle 21 časa povezani s većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, naročito kod žena.

- Ovo je prvo istraživanje koje je utvrdilo potencijalnu vezu između vremena obroka i zdravlja srca - objasnio je Bernard Srour, farmaceut i jedan od autora studije, dodajući da su prethodna istraživanja povezivala preskakanje doručka s lošijim metaboličkim zdravljem, ali nisu uključivala vreme obroka.

Srour i njegovi saradnici želeli su da procene da li vreme kada jedemo može značajno da utiče na zdravlje srca i tako otvori vrata novim strategijama prevencije.

Shutterstock 
Svaki dodatni sat kašnjenja s prvim obrokom tokom dana bio povezan s većim rizikom od svih kardiovaskularnih bolestifoto: Shutterstock

Svaki sat kašnjenja sa doručkom šteti srcu

Istraživači su prikupili podatke i pratili zdravstvene navike više od 103.000 odraslih osoba, od kojih su većina bile žene. Navike u ishrani koje su ispitanici zapisivali praćene su tokom prosečnog perioda od 7,2 godine, a otkriveno je da je svaki dodatni sat kašnjenja s prvim obrokom tokom dana bio povezan s većim rizikom od svih kardiovaskularnih bolesti. Isto je važilo za kašnjenje s poslednjim obrokom na kraju dana.

U poređenju s onima koji su večerali pre 20 sati, osobe koje su jele posle 21 sat imale su 28 odsto veći rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Vreme obroka reguliše biološki sat

Prema Srouru, veza između vremena obroka i zdravlja srca leži u cirkadijalnom ritmu.

- Vreme obroka reguliše biološki sat koji je uključen u nekoliko cirkadijalnih funkcija kao što su regulacija krvnog pritiska, metabolizma i lučenja hormona - rekao je, dodajući da svaki od tih faktora igra veliku ulogu u zdravlju srca. Naš urođeni cirkadijalni ritam snažno utiče i na osetljivost na insulin.

Profimedia 
Vreme obroka reguliše biološki sat koji je uključen u nekoliko cirkadijalnih funkcija foto: Profimedia

Odlaganje jutarnjih obroka smanjuje osetljivost na insulin

Prethodna istraživanja su otkrila da je telo osetljivije na insulin ujutru nego uveče. Kada se ta osetljivost smanji, može da izazove insulinsku rezistenciju, što vodi do kardiometaboličkih poremećaja poput upale, disfunkcije endotela (ćelijskog sloja koji oblaže unutrašnje zidove krvnih sudova) i hipertenzije. Svaki od ovih poremećaja povećava rizik od srčanih bolesti.

- Odlaganje jutarnjih obroka može da smanji osetljivost na insulin, što povećava rizik po zdravlje srca - rekao je kardiolog Bupendar Tajal, dok je Srour dodao da kasna večera, kada je melatonin na vrhuncu, može da sprečiti telo da efikasno metaboliše hranu.

Prema studiji iz 2020. godine, kasni obroci mogu da dovedu do viška kilograma i pogoršanja metabolizma masti. S obzirom na to da je gojaznost u velikoj meri povezana sa srčanim bolestima, nije iznenađujuće da ovaj faktor takođe može da poveća rizik od srčanih tegoba.

Profimedia 
Pored poštovanaj rasporeda obroka, važno je smanjiti unos alkoholafoto: Profimedia

Ne treba zanemarivati druge štetne faktore

Ipak, pomenuto istraživanje ima nekoliko ograničenja. Nalazi pokazuju korelaciju, ali ne i uzročnu vezu. Ispitanici koji su jeli kasno noću takođe su imali nezdrave navike poput pušenja, konzumiranja alkohola i kasnog odlaska na spavanje, što je moglo dodatno da doprinese većem riziku od srčanih bolesti.

Dobra ishrana za srce

Osim prilagođavanja vremena obroka, za zdravlje srca je pametno fokusirati se na ono što jedemo. Tajal preporučuje ishranu bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i ribom, uz izbegavanje hrane bogate natrijumom.

Važno je i smanjiti unos alkohola. Čak i ako povremeno odložite doručak ili večerate kasno, važno je što pre vratiti se u rutinu.

Pripremila: N.L.

Izvor: Zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.kurir.rs