Pijete lekove, a pritisak je i dalje visok: Zašto terapija ne deluje odmah, kada očekivati rezultate?
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izbor- Lekovi za pritisak ne deluju istom brzinom: neki počinju da rade za sat vremena, a puni efekat često stiže tek posle nekoliko nedelja.
- Ako pritisak ostaje visok, ne treba menjati dozu na svoju ruku, jer su važni redovno uzimanje terapije i kontrola kod lekara.
- Uz lekove pomažu DASH i mediteranska ishrana, manje soli, više kretanja, bolji san i kontrola težine.
Visok krvni pritisak (hipertenzija) je stanje kada su vrednosti pritiska u arterijama trajno povišene iznad 140/90 mmHg. Kada počnu da piju lekove, mnogi pacijenti često mere pritisak u želji da što pre vide dobre rezultate. Ipak, desi se da pritisak i dalje bude visok. Lekari kažu da neki lekovi snižavaju pritisak već tokom prvih sati nakon uzimanja, dok je za postizanje punog terapijskog efekta potrebno nekoliko nedelja.
Važno je da terapiju uzimate redovno i prema uputstvu lekara. Osim lekova, značajnu ulogu u kontroli krvnog pritiska imaju i svakodnevne navike - zdrava ishrana, prilagođena fizička aktivnost, kvalitet sna i kontrola zdrave telesne težine.
Koliko je vremena potrebno da lek snizi krvni pritisak?
Neće svi lekovi da deluju istom brzinom. Sve zavisi od aktivne supstance, farmaceutskog oblika leka, ali i individualnih karakteristika pacijenta.
Lizinopril, koji pripada grupi ACE inhibitora, često snizi krvni pritisak posle 60 minuta od primene leka. Maksimalnu efikasnost dostiže posle oko šest sati, dok je za postizanje optimalne kontrole pritiska kod pojedinih pacijenata potrebno da prođu dve do četiri nedelje redovne primene leka.
Metoprolol-tartrat, beta-blokator koji se koristi u lečenju različitih kardiovaskularnih stanja, može da počne da deluje posle jednog sata. Stručnjaci napominju da se, ipak, procena njegove efikasnosti ne zasniva isključivo na početnom odgovoru, već i na praćenju krvnog pritiska tokom primene leka.
Bitno je da ne menjate na svoju ruku propisanu dozu leka ili da uzimate dodatne tablete ako pritisak ne padne odmah. Lekari naglašavaju da ne prekidate terapiju bez konsultacije sa zdravstvenim radnikom. Određenim lekovima biće potrebno više vremena da ostvare pun efekat, a nagle promene terapije mogu biti rizične.
Zašto je važna dobra kontrola pritiska
Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zidove arterija. Kada je dugo povišen, srce mora dodatno da radi i tokom vremena može da dođe do oštećenja krvnih sudova.
Nedovoljno kontrolisana hipertenzija je faktor rizika za razvoj srčanog i moždanog udara, srčane slabosti i oštećenja bubrega.
Šta još osim lekova može da pomogne u snižavanju pritiska?
Lekovi su često neophodni, ali njihovo dejstvo je bolje kada je praćeno dobrim životnim navikama. Dobra kontrola krvnog pritiska je neodvojiva od primene lekova i zdravih navika, podvlače stručnjaci.
Savet je da ishrana bude zasnovana na DASH dijeti i mediteranskom načinu ishrane. Naglasak je na povrću, voću, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i namirnicama koje sadrže nezasićene masti. Savetuju se masne vrste morske ribe, nemasno meso živine i mlečni proizvodi sa manjim udelom masti. Poželjno je ograničiti slatkiše, kuhinjsku so i hranu bogatu zasićenim mastima.
Obratite pažnju na količinu soli
Previše natrijuma u ishrani može da doprinese zadržavanju tečnosti i porastu krvnog pritiska. Stručnjaci upozoravaju da mnoge namirnice sadrže skrivenu so, zato je savet da čitate etikete pre kupovine. Velike količine natrijuma ima u suhomesnatim proizvodima, grickalicama i industrijski prerađenoj hrani.
Američko udruženje za srce preporučuje da dnevni unos natrijuma ne prelazi 2,3 grama, što odgovara količini od približno 5,8 grama kuhinjske soli dnevno ili jednoj ravnoj čajnoj kašičici.
Oprez s kalijumom
Kalijum je mineral i elektrolit koji ima važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska – pomaže organizmu da izlučuje natrijum. Ima ga u mahunarkama, krompiru, bananama i različitim vrstama povrća.
Ipak, veći unos kalijuma nije bezbedan za svakoga. Osobe sa bolestima bubrega i pacijenti koji uzimaju određene lekove mogu da imaju povećan nivo kalijuma u krvi. Zato se pre upotrebe suplemenata ili zamena za so koje sadrže kalijum treba posavetovati sa lekarom.
Budite fizički aktivni
Redovno kretanje može da reguliše krvni pritisak i ojača zdravlje srca. Nije potreban jak trening, dovoljno je malo brže hodanje, vožnja bicikla ili plivanje u trajanju od najmanje 150 minuta nedeljno.
Ograničite alkohol i prestanite da pušite
Prekomerno konzumiranje alkohola može da povisi krvni pritisak. U isto vreme, alkohol može i da pojača dejstvo određenih lekova za pritisak, zbog čega se mogu javiti vrtoglavica ili nesvestica.
Pušenje, s druge strane, oštećuje krvne sudove i povećava rizik od ateroskleroze, srčanog i moždanog udara.
Kontrolišite stres, spavajte dovoljno
Nedovoljno sna i dugotrajni stres mogu da otežaju kontrolu krvnog pritiska. Šetnja i aktivnosti koje nas smiruju i opuštaju mogu da budu veoma korisne.
Posebnu pažnju obratite na moguće znake apneje u snu. Ako vam neko skrene pažnju da hrčete i ako osećate umor i pored redovnog sna, razgovarajte sa stručnjakom.
Kontrola telesne težine
Smanjenje telesne mase može da doprinese snižavanju krvnog pritiska. Nije neophodan veliki gubitak kilograma, sve zavisi i od individualnih karakteristika i drugih zdravstvenih faktora.
Zašto pritisak može da ostane visok i pored toga što pijete lekove?
Ako su vrednosti krvnog pritiska i dalje iznad ciljanih, ne znači da lekovi ne deluju. Moguće je da još nije postignut njihov puni efekat ili da je potrebna korekcija doze ili kombinacija sa još nekim lekom.
Na vrednosti krvnog pritiska utiču:
- opstruktivna apneja u snu;
- bolesti bubrega ili suženje bubrežnih arterija;
- poremećaji rada štitaste žlezde i nadbubrežnih žlezda;
- koarktacija aorte, odnosno urođeno suženje glavne arterije.
Na vrednosti mogu da utiču i gojaznost, prekomeran unos alkohola, kao i pojedini drugi lekovi i preparati.
Izvor: verywellhealth.com/ zdravlje.kurir.rs