3 vežbe koje otkrivaju da li imate sindrom karpalnog tunela: Utrnulost, peckanje i bol - prvi simptomi
Ako često osećate utrnulost, peckanje u prstima, bol u zglobu ili slabost u rukama, možda imate sindrom karpalnog tunela. Medijalni nerv prolazi kroz uski prolaz u zglobu, poznat kao karpalni tunel, zajedno sa tetivama koje omogućavaju savijanje prstiju. Kada tetive oteknu, ili pritisak u ovom prolazu poveća, nerv može biti pritisnut, što dovodi do veoma neprijatnih simptoma.
Sindrom karpalnog tunela je stanje koje se javlja kada postoji pritisak na medijalni nerv u zglobu, što izaziva neprijatne simptome.
Medijalni nerv prolazi kroz uski prolaz u zglobu koji se naziva karpalni tunel sa tetivama koje omogućavaju savijanje prstiju. Kada dođe do otoka tetiva ili povećanog pritiska unutar kanala, dolazi do kompresije nerva, što izaziva neprijatne simptome.
Simptomi
Među najčešćim su utrnulost, peckanje, bol i nespretnost pri obavljanju svakodnevnih zadataka, poput držanja volana ili zakopčavanja odeće. Čini se da sindrom pogađa žene više nego muškarce, iz razloga koji tek treba da bude razjašnjen.
Test podizanja ruke
Da bi saznali da li zaista imate sindrom karpalnog tunela ili ne, lekari ispituju stanje pacijenata koristeći tri vežbe, koje možete sami da uradite kod kuće.
Podizanje ruku iznad glave
Podignite i držite ruke iznad glave, pri čemu laktove i ramena treba da budu opušteni. Oko 75% osoba sa sindromom karpalnog tunela će razviti simptome (kao što su peckanje, bol ili utrnulost) u roku od dva minuta. Nasuprot tome, 98,5% osoba bez sindroma karpalnog tunela neće razviti simptome tokom ovog pokreta.
Phalenov test
Savijte ruke prema dole pod uglom od 90 stepeni u odnosu na podlaktice, tako da se zapešća (deo između podlaktice i šake) dodiruju. Ako se simptomi pojave u roku od jednog minuta, test se smatra pozitivnim.
Tinelov znak
Lagano tapkajte dva prsta na osnovu zgloba zahvaćene ruke i ponavljajte ovo do 60 sekundi. Pozitivan Tinelov znak je ako osetite peckanje ili „električni udar“.
Ovi testovi nisu potpuno precizni, ali mogu pomoći u postavljanju dijagnoze. Bitno je da posetite lekara koji će detaljno proceniti osećaj i mišiće ruku i isključiti druge moguće uzroke. U nekim slučajevima, lekar može preporučiti dodatne pretrage, poput studije provodljivosti nerva, kako bi potvrdio dijagnozu.
Šta uzrokuje sindrom karpalnog tunela?
Istraživanja o uticaju pametnih telefona su ograničena, ali saudijska studija od skoro 300 ljudi otkrila je da ljudi koji koriste pametne telefone između četiri i sedam sati dnevno imaju veći rizik od razvoja sindroma karpalnog tunela u poređenju sa onima koji su ih koristili manje od sat vremena dnevno. Kada je reč o tome zašto ovaj sindrom češće pogađa žene, najverovatniji razlog je to što je karpalni tunel kod žena uži nego kod muškaraca.
Takođe, faktori kao što su gojaznost, dijabetes i trudnoća povećavaju rizik od sindroma karpalnog tunela. U slučaju trudnoće, simptomi se često pogoršavaju u trećem tromesečju, ali mogu nestati nekoliko nedelja nakon porođaja.
Oblik kostiju u zglobu takođe igra ulogu, a kod naslednih stanja kao što je reumatoidni artritis, to može biti razlog zašto se stanje češće javlja u istoj porodici.
Kako se leči sindrom karpalnog tunela?
Simptomi sindroma karpalnog tunela često su izraženiji noću i mogu probuditi ljude iz sna. Evo kako da pomognete sebi:
- Nošenje udlage: Nošenje udlage za zglob tokom noći može pomoći u ublažavanju simptoma.
- Injekcija steroida: Lekari mogu preporučiti ubrizgavanje steroida u karpalni tunel kako bi smanjili upalu i pritisak.
- Oralni NSAIL: U randomizovanim kontrolisanim ispitivanjima, oralni nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) nisu pokazali značajnu efikasnost u ublažavanju simptoma.
Za osobe sa umerenim do teškim simptomima:
- Nemogućnost obavljanja poslova: Ako slabost ruku onemogućava obavljanje kućnih poslova, ili ako su teške abnormalnosti medijalnog nerva otkrivene specijalizovanim testovima, može se razmotriti hirurška procedura.
- Oslobađanje karpalnog tunela: Ova procedura se zove oslobađanje karpalnog tunela i obično se izvodi u lokalnoj anesteziji. Oporavak nakon operacije je brz i lak.
Kada posetiti lekara?
Ako imate neke od gore navedenih simptoma i oni se često ponavljaju, imajte na umu da postoje i druga stanja koja ih mogu izazvati, a ne samo gore navedeni sindrom.
Artritis, Rainaudova bolest, naprezanje zgloba ili druge neuropatije koje nisu povezane sa medijalnim nervom takođe imaju slične simptome, pa je važno da razgovarate sa svojim lekarom da biste dobili odgovarajuću dijagnozu.
Prenela: N.R.
Izvor: Tportal.hr/Zdravlje.Kurir.rs
