Panični napad je kao iznenadna oluja: Psiholog otkriva 3 načina da se smirite, odmah i na duže staze
Potpuno ste bezbedni čak i u najintenzivnijim paničnim napadima. Proći će, kao i svaki put do sada i nista se od vaših misli neće realizovati.
Panični napad je kao iznenadna oluja - u trenutku, naizgled iz čista mira, potpuno nas obuzme i preplavi gubitak vazduha, intenzivno lupanje srca, vrtoglavica, tremor. Bujica nekontrolisanih misli kojima ne možemo da se suprotstavimo - "ugušiću se", "umreću", "poludeću" neprekidno nadolazi, a simptomi, iako trenutni, kao da traju čitavu večnost. A onda sve prođe, kao da nikada nije ni bilo tu, slikovito za naš portal opisuje psiholog i master profesor psihologije Irina Dugonjivac.
- Često se javlja ideja da je ovo ugrožavajuće po naše zdravlje, zato je važno naglasiti da smo potpuno bezbedni čak i u najintenzivnijim paničnim napadima. Proći će, kao i svaki put do sada i nista se od naših misli neće realizovati - naglašava psiholog.
Anksioznost je drugačija, dodaje naša sagovornica. Ona je poput stalne pozadine u našim mislima, tihe, ali neumorne. Dok panični napad dolazi iznenada i brzo prolazi, anksioznost je manje intenzivna, traje dugo i iscrpljuje nas u potpunosti kroz konstantnu brigu i napetost. Ono što povezuje anksioznost i panični napad je osećaj straha i unutrašnji nemir, ali oba stanja mogu da se savladaju uz razgovor, edukaciju i određene tehnike.
Specifični okidači ili bez posebnog razloga?
Panični napadi ponekad imaju jasne okidače - boravak u zatvorenom prostoru, gužvi, ili situacije koje podsećaju na neku prethodnu traumu. Međutim, ima i slučajeva kada se javljaju iz "čista mira".
- Jedna mlada žena sa kojom sam radila, rekla je da je prvi panični napad doživela dok je mirno sedela kod kuće i gledala seriju. Kroz terapijski razgovor otkrile smo da je podsvesno osećala pritisak zbog ispita i očekivanja okoline. Često telo reaguje pre nego što um shvati šta ga muči i zato je važno razumeti da napad nikada ne dolazi niotkuda. Uvek su u pozadini neke misli koje nas preplavljaju i bude emociju straha sa svim propratnim simptomima - objašnjava psiholog.
Najčešće zablude
Nekoliko zabluda o paničnim napadima često dodatno pogoršavaju stanje osobe. Jedna od najčešćih je ideja da su panični napadi znak "ludila" ili ozbiljne psihičke bolesti. Ova zabluda stvara osećaj stida i straha kod osobe, pa se često izbegava traženje pomoći. Takođe, mnogi veruju da panični napad može da dovede do srčanog udara, gušenja ili gubitka kontrole nad sobom, iako je to potpuno netačno.
- Prvi korak je, svakako, da osoba poseti lekara i isključi fizičke uzroke, poputproblema sa srcem ili štitnom žlezdom. Kada medicinski nalazi pokažu da je sve u redu, sledeći korak je da prihvatimo da simptomi nisu opasni, već su samo intenzivna manifestacija straha - napominje naša sagovornica.
Mere prve pomoći
Kada panični napad krene, osoba se oseća da je sve izvan njene kontrole, ali nije tako. Najintenzivniji panični napad može da traje maksimalno 45 minuta i da spontano prolazi, sam od sebe, naglašava psiholog. Ipak, postoje koraci koji mogu da budu od pomoći i u situacijama kada nismo spremni da “samo pustimo da prođe”:
- Svesno disanje: Fokus na sporom, dubokom disanju. Jedna od tehnika koja pomaže mnogima je "3-5-8": udah kroz nos tri sekunde, zadrzavanje vazduha pet sekundi, izdisaj kroz usta osam sekundi. Važno je uvežbati ovu tehniku, kako bismo mogli pravilno da je primenimo kada nam je potrebna.
Prizemljenje: Usmeravanje pažnje na sadašnji trenutak. Fokusirajte se na svoju okolinu. Pronađite pet predmeta koje ćete opisati do najsitnijih detalja. Mozak ne može istovremeno da bude fokusiran na neku radnju i na uznemiravajuće misli.
Poruka podrške sebi: Umesto paničnog razmišljanja poput "Ovaj put ću sigurno poludeti i završiti u bolnici", recite sebi "Ovo je samo još jedan napad panike. Proći će, kao i svaki put do sada. Bezbedan sam".
- Jedna klijentkinja, recimo, nosi sa sobom malu poruku u torbi na kojoj piše "Ovo je samo privremeno, proći će. Ne zaboravi da dišeš". Taj mali podsetnik joj pomaže da zaustavi panični napad čim oseti prve senzacije - otkriva Irina Dugonjivac.
Pomoć na duže staze
Promene u svakodnevim navikama mogu da naprave veliku razliku i donesu dugoročne benefite. Neke od njih su:
- Fizička aktivnost: Redovno vežbanje, čak i obična šetnja prirodom, pomaže telu da oslobodi stres i da na adekvatan način reguliše emocije. To je univerzalni lek i za dušu i za telo.
Relaksacione tehnike: Joga, majdfulnes (prisutnost), progresivna mišićna relaksacila ili meditacija su sjajnni načini za smirivanje uma.
Dnevnik misli: Pisanje pomaže da "izbacimo" misli iz glave, zaustavimo preterano razmišljanje, ali i bolje razumemo okidače naših reakcija.
- Kvalitetan san, uravnotežena ishrana i smanjen unos kofeina takođe mogu da umanje simptome anksioznosti. Ove strategije nisu zamena za terapiju, ali su izvanredna podrška na putu ka oporavku - ohrabruje naša sagovornica koja posebno naglašava važnost razumevanja i empatije od strane bliskih ljudi.
Kada anksioznost zahteva stručnu pomoć?
Svaka osoba oseti anksioznost s vremena na vreme, ona jeste sastavni deo života. Međutim, kada postane konstantna i krene da remeti svakodnevno funkcionisanje, vreme je da se potraži pomoć. Ako osoba izbegava određene situacije iz straha od potencijalnog paničnog napada, umanjuje socijalne kontakte i uvek bira da radije ostane kod kuće, jasni su znaci za uzbunu, opominje psiholog.
- Anksioznost i panika nisu slabost, već izazovi koje, uz pravu podršku, možemo da savladamo. Kada osoba shvati da nije sama i da postoji rešenje, već je na pola puta ka oslobađanju od tog iracionalnog straha - poručuje.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.