Hladne ruke i stopala mogu biti znak nedostatka gvožđa: Evo šta se tada dešava u organizmu
Gvožđe igra važnu ulogu u održavanju energije i pravilnog funkcionisanja metabolizma. Kada ga nema dovoljno, telo "štedi" i prioritet daje vitalnim organima.
Nedostatak gvožđa je jedno od najčešćih nutritivnih stanja koje može da izazove različite zdravstvene tegobe. Najčešće se javlja kada u organizam ne unosimo dovoljno gvožđa kroz ishranu. Međutim, uzrok može da bude i slaba apsorpcija, hronični gubitak krvi ili povećane potrebe za gvožđem tokom trudnoće.
Ovaj mineral ima važnu ulogu u telu. Ključni je deo hemoglobina u crvenim krvnim zrncima, koji prenosi kiseonik do svih organa i tkiva. Gvožđe takođe jača imunitet, pomaže pravilnom radu mišića i učestvuje u stvaranju energije. Kada ga u telu nema dovoljno, može da dođe do raznih problema i simptoma - jedan od njih su hladne ruke i stopala.
Kada telo štedi energiju?
Kako objašnjava dr Brunda M. S., specijalista interne medicine, kada u telu nema dovoljno gvožđa, ono ne može da stvori dovoljno hemoglobina, proteina koji prenosi kiseonik krvlju.
- Tako smanjena količina kiseonika u organizmu otežava cirkulaciju, naročito u šakama i stopalima, pa ljudi osećaju hladnoću u tim delovima tela - navodi doktorka.
Ona dodaje da gvožđe igra važnu ulogu u održavanju energije i pravilnog rada metabolizma. Kada ga nema dovoljno, telo "štedi" i prioritet daje vitalnim organima, zbog čega periferija poput šaka i stopala ostaje slabije snabdevena krvlju.
Ostali česti simptomi nedostatka gvožđa
Pored hladnih ruku i nogu, manjak gvožđa može da izazove i:
- vrtoglavicu, glavobolje
- umor
- kratak dah pri fizičkom naporu
- lomljive nokte
- pojačano opadanje kose
- ranice ili bol u jeziku
- razdražljivost
- probleme sa koncentracijom
- sindrom nemirnih nogu
- neobične želje za jedenjem leda, zemlje i sličnog (tzv. pika)
- sklonost čestim infekcijama
Ko je najviše u riziku od nedostatka gvožđa?
Prema rečima dr Brunde, manjak gvožđa se najčešće javlja kod žena. Nizak nivo jedan je od glavnih uzroka anemije, koja je naročito česta kod trudnica, žena sa obilnim menstruacijama i osoba sa povećanim potrebama za gvožđem, kao i kod gubitka krvi.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 40 odsto dece uzrasta od 6 do 59 meseci, 37 odsto trudnica i 30 odsto žena u dobu od 15 do 49 godina u svetu pati od anemije.
U rizičnu grupu spadaju bebe, mala deca i tinejdžeri zbog naglog rasta, kao i osobe koje se hrane isključivo biljnim namirnicama. Problemi sa varenjem, poput celijakije ili upalnih bolesti creva, takođe mogu da da ometaju apsorpciju gvožđa. U većem riziku su i ljudi koji često daju krv i oni koji boluju od hroničnih bolesti poput bolesti bubrega ili karcinoma.
Da li ishrana može nešto da popravi?
Blagi do umereni manjak gvožđa može da se koriguje pravilnom ishranom, kaže dr Brunda.
- Namirnice bogate gvožđem sucrveno meso, piletina, riba, sočivo, pasulj, spanać. Uz to, važno je kombinovati ih sa namirnicama bogatim vitaminom C, poput citrusa ili paprike, jer to poboljšava apsorpciju gvožđa - navodi doktorka.
Ipak, u težim slučajevima, kada se razvije anemija, sama ishrana nije dovoljna. Tada su potrebni suplementi, a kod osoba sa problemima sa apsorpcijom ili velikim gubicima krvi, i terapija gvožđem putem infuzije.
Zato je važno da o nedostatku gvožđa brine lekar, koji će proceniti da li je dovoljno promeniti ishranu ili je potrebna dodatna terapija, poručuje dr Brunda.
Izvor: Onlymyhealth.com/zdravlje.kurir.rs