Osam načina da tokom vrućina sprečite najčešću aritmiju: Evo kako da sačuvate zdravlje srca tokom leta
Ako imate problem sa poremećajem srčanog ritma, poznatijim kao nepravilan rad srca, možda ste primetili da promene godišnjih doba utiču na vaše stanje. Vrućina dodatno opterećuje srce zbog termalnog stresa, što može pokrenuti napad atrijalne fibrilacije. Osim toga, ekstremne temperature povećavaju rizik od moždanog udara i srčane slabosti, koji takođe mogu biti izazvani AF napadom, prema podacima Klinike Mejo (Mayo Clinic).
Srećom, postoje određene navike koje možete usvojiti kako biste sačuvali zdravlje srca tokom toplijih meseci.
Zaštitite kožu od sunca
Izbegavajte boravak napolju tokom popodnevnih sati, kada su UV zraci najjači. Umesto toga, izađite na svež vazduh tek kada sunce zađe ili kada temperature opadnu. Ako ipak morate da budete napolju tokom najtoplijeg dela dana, obavezno koristite kremu za sunčanje. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), opekotine od sunca ometaju sposobnost tela da se rashladi.
Dok ste u zatvorenom prostoru, trudite se da boravite u klimatizovanim prostorijama, istuširajte se hladnom vodom ili koristite hladne obloge kako biste snizili telesnu temperaturu.
Unosite dovoljno tečnosti da biste održali pravilan srčani ritam
Prema Američkom udruženju za srce (AHA), dobra hidriranost pomaže srcu da lakše pumpa krv do mišića. Međutim, kada se znojite - što je osnovni način na koji se telo hladi - gubite i tečnost i elektrolite. To može dovesti do opasne dehidratacije.
- Gubitak tečnosti i elektrolita može izazvati aritmiju - kaže dr Smit Vasaivala, vanredni profesor kardiologije na Univerzitetu Lojola u Čikagu. On ističe da je dehidratacija glavni faktor rizika za atrijalnu fibrilaciju tokom vrućina.
Stručnajci sa Klinike Klivlend preporučuju da pijete 180 do 350 ml vode (otprilike pola do jedne čaše) svakih 10 do 15 minuta dok ste aktivni napolju.
- Da biste izbegli aritmije na vrućini, važno je da nastavite da pijete vodu čak i ako ne osećate žeđ. Uvek nosite flašicu sa sobom kad izlazite -kaže dr Vasaivala.
Ostanite u zatvorenom prostoru tokom velikih vrućina i dajte srcu odmora
Čak i ako pijete dovoljno tečnosti dok ste napolju, vaše srce će i dalje raditi pod većim opterećenjem kada je vruće. To može biti opasno, posebno ako već imate srčano oboljenje.
- Povećano opterećenje srca može pokrenuti atrijalnu fibrilaciju i povećati rizik od srčane slabosti - kaže Vasaiwala.
Prema Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv (NHLBI), srčana slabost je jedno od najčešćih komplikacija atrijalne fibrilacije - to je postepeno slabljenje srca koje može uzrokovati nakupljanje tečnosti u plućima i nogama.
Zato, savetuje dr Vasaiwala, u izuzetno toplim danima najbolje je ostati unutra i izbegavati izlaganje visokim temperaturama koliko god je moguće.
Izbegavajte vežbanje napolju
Za neke osobe, intenzivan fizički napor sam po sebi može biti okidač za aritmiju - iako je umeren trening generalno koristan za zdravlje srca. Međutim, vežbanje na vrućini dodatno opterećuje organizam.
Klinika Klivlend navodi da napor raste sa svakim stepenom povišenja telesne temperature - za svakih pola stepena za koji temperatura tela poraste, srčani ritam ubrzava za dodatnih 10 otkucaja u minuti.
Dr Vasaivala zato savetuje da izbegavate fizičke aktivnosti na otvorenom tokom vrućih dana, posebno ako imate neki srčani problem.
Nosite laganu odeću da održite telesnu temperaturu
Prema podacima Klinike Mejo, kombinacija visoke temperature i dehidratacije može dovesti do toplotne iscrpljenosti ili toplotnog udara. Simptomi uključuju:
- vrtoglavicu
- mučninu
- crvenilo kože
- glavobolju
- konfuziju
- usporen govor
- suvu (ili blago znojavu) kožu
- ubrzan puls
Ako imate srčano oboljenje poput atrijalne fibrilacije, rizik je još veći - jedno manje istraživanje pokazalo je da je četvrtina pacijenata sa toplotnim udarom imala i atrijalnu aritmiju.
- Ako morate da budete napolju na vrućini, nosite laganu i prozračnu odeću i izbegavajte najtopliji deo dana - savetuje Vasaiwala.
Izbegavajte alkohol jer dodatno dehidrira
Alkohol deluje kao diuretik - podstiče češće mokrenje, što dodatno povećava rizik od dehidratacije, čak i ako pijete vodu uz njega. Osim toga, alkohol narušava sposobnost tela da reguliše temperaturu, navode stručnjaci sa Klinike Mejo.
Zato je preporuka da uvek radije birate osvežavajući napitak bez alkohola i da uvek pijete vodu kada možete.
Tokom boravka napolju nikada ne idite sami
Dr Vasaivala savetuje da, ako imate srčano oboljenje poput atrijalne fibrilacije i planirate boravak napolju po velikoj vrućini, ne idete sami. Osoba koja je sa vama treba da zna znake toplotne iscrpljenosti i AF napada, kao i kako da reaguje.
Prema Američkom udruženju za srce, mnoge srčane tegobe imaju slične simptome, ali preskakanje i lupanje srca su tipični znaci atrijalne fibrilacije.
Ako osetite nepravilne otkucaje srca ili simptome toplotnog udara, odmah se sklonite sa sunca, skinite višak odeće i rashladite telo vlažnim peškirom ili klima uređajem.
Ukoliko dođe do povraćanja, bola u grudima ili otežanog disanja, dr Vasaivala ističe da je neophodno odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Uvek proverite „indeks toplote“
Indeks toplote uzima u obzir i temperaturu i vlažnost vazduha, i pokazuje koliko je zaista „toplo na koži“, što može biti znatno više od same očitane temperature.
Ljudsko telo se hladi putem znojenja. Znoj isparava sa kože i stvara efekat hlađenja. Ali u uslovima visoke vlažnosti, isparavanje je otežano, što znači da telo ne može efikasno da se hladi.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs
Više od četvrtine žena razvije atrijalnu fibrilaciju posle menopauze: 4 stvari povećavaju rizik