Crvenilo očiju nije uvek bezopasno: Šta je keratitis i da li može dovesti do gubitka vida?
Ako se ne leči, ovo bolno stanje može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući trajni gubitak vida.
Keratitis je upala rožnjače, providne kupolaste membrane na prednjem delu oka koja pokriva dužicu i zenicu. Zbog svoje izloženosti, rožnjača je osetljiva na različite spoljašnje uticaje, pa upala može biti infektivne ili neinfektivne prirode.
Dok se neinfektivni keratitis može javiti kao posledica manje povrede, nošenja kontaktnih sočiva duže nego što je preporučeno ili ulaska stranog tela u oko, infektivni keratitis izazivaju mikroorganizmi kao što su bakterije, virusi, gljivice i paraziti.
Bez obzira na uzrok, ključno je razumeti da keratitis nije bezopasno stanje. Odlaganje posete oftalmologu može dovesti do ozbiljnih i trajnih posledica, uključujući gubitak vida, zbog čega je važno razlikovati ga od manje opasnih stanja kao što je konjunktivitis i blagovremeno potražiti stručnu pomoć.
Simptomi keratitisa
Simptomi keratitisa su često teški i neprijatni. Najčešći znaci uključuju:
- iznenadni bol u oku
- intenzivno crvenilo
- osećaj stranog tela ili peska u oku
- povećano suzenje
- Mnogi pacijenti se takođe žale na fotofobiju, odnosno ekstremnu osetljivost na svetlost, što otežava otvaranje kapaka.
- Vid može postati zamućen ili smanjen, a čest je i vodenasti ili gnojni iscedak iz oka.
Pošto ovi simptomi mogu ukazivati i na druga očna oboljenja, svaki uporni bol ili crvenilo trebalo bi da budu znak da odmah posetite oftalmologa.
Uzroci keratitisa
Uzroci keratitisa su brojni i raznovrsni. Neinfektivni oblici su često rezultat mehaničkog oštećenja, kao što je ogrebotina na površini rožnjače, ili predugo nošenje kontaktnih sočiva, što smanjuje protok kiseonika do rožnjače i čini je podložnijom iritaciji. Čak i izlaganje prekomernom ultraljubičastom zračenju, kao što je zračenje od sunca ili solarijuma, može izazvati upalu.
S druge strane, infektivni keratitis, koji predstavlja veći rizik, uzrokovan je prodorom mikroorganizama. Bakterije poput stafilokoka i pseudomonasa su česti krivci, posebno kod osoba koje nose kontaktna sočiva, a imaju loše higijenske navikam. Virusi, prvenstveno herpes simpleks (koji takođe izaziva herpes) i herpes zoster, mogu izazvati rekurentne upale, dok gljivice često izazivaju keratitis nakon povrede biljnim materijalom.
Šta povećava rizik od javljanja keratitisa?
Pored spoljašnjih faktora, određena sistemska stanja takođe povećavaju rizik od keratitisa. Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom, dijabetesom, autoimunim bolestima kao što je reumatoidni artritis ili oni koji dugo koriste kortikosteroidne kapi za oči su podložniji razvoju teških oblika ove bolesti.
Ko je u najvećem riziku i kako se problem dijagnostikuje?
Iako keratitis može uticati na svakoga, osobe koje nose kontaktna sočiva predstavljaju grupu sa najvećim rizikom. Nepravilno rukovanje, neredovno čišćenje i dezinfekcija, spavanje sa sočivima koja nisu namenjena za ovu svrhu i nošenje sočiva tokom plivanja drastično povećavaju verovatnoću infekcije.
Dijagnoza se postavlja tokom detaljnog oftalmološkog pregleda pomoću biomikroskopa (tzv. prorezne lampe). Lekar može koristiti i fluoresceinsku boju koja osvetljava oštećenje na površini rožnjače. Ukoliko se sumnja na infektivni uzrok, često je potrebno uzeti bris rožnjače kako bi se uzročnik precizno identifikovao u laboratoriji, što je ključno za izbor pravilne terapije.
Lečenje keratitisa
Lečenje keratitisa je strogo prilagođeno uzroku. Za bakterijske infekcije koriste se antibiotske kapi za oči, ponekad na svakih 30 do 60 minuta u početnoj fazi, a u težim slučajevima oralni antibiotici. Gljivični keratitis zahteva dugotrajno lečenje antifungalnim kapima i lekovima, dok se virusne infekcije, poput onih izazvanih herpesom, leče antivirusnim kapima i tabletama.
Akantamebni keratitis je izuzetno otporan na terapiju i može zahtevati višemesečno lečenje, a u najtežim slučajevima i transplantaciju rožnjače kako bi se sačuvao vid. Neinfektivni keratitis izazvan manjom povredom obično se leči veštačkim suzama, a ponekad i zaštitnim zavojem, dok se za teže upale mogu propisati antiinflamatorne kapi.
Prevencija je ključna
Prevencija je najbolji način za borbu protiv keratitisa i zasniva se na pravilnoj higijeni i nezi očiju. Za osobe sa kontaktnim sočivima, to znači pranje i sušenje ruku pre rukovanja sočivima, korišćenje samo svežeg, sterilnog rastvora i redovnu zamenu sočiva i kutijice prema preporuci. Sočiva treba ukloniti pre spavanja, plivanja ili tuširanja.
Opšte preventivne mere uključuju često pranje ruku, izbegavanje dodirivanja očiju, posebno ako imate prehladu ili herpes, i nošenje zaštitnih naočara prilikom obavljanja posla koji bi mogao dovesti do povrede. Ignorisanje simptoma i odlaganje lečenja može dovesti do komplikacija kao što su hronična upala, čirevi i ožiljci rožnjače, što može trajno smanjiti oštrinu vida ili izazvati slepilo. Zato je važno reagovati na prve znake i sačuvati zdravlje očiju.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/zdravlje.kurir.rs
10 simptoma na očima koje ne smete ignorisati: Ukoliko ih prate bol, gubitak vida i otok, hitno se javite lekaru