Sve što bi trebalo da znate o kolonoskopiji: Skrining za rano otkrivanje raka debelog creva
Kolorektalni karcinom (rak debelog creva) je treći najčešće dijagnostikovani rak i treći vodeći uzrok smrti od raka u SAD, prema podacima Instituta za istraživanje raka.
- Pojedinci rođeni osamdesetih godina prošlog veka imaju oko dva puta veću verovatnoću da obole od kolorektalnog karcinoma nego oni rođeni šezdesetih godina prošlog veka, a pojedinci rođeni devedesetih godina prošlog veka imaju oko tri puta veću verovatnoću - kaže dr Zaharija Foda, vanredni profesor medicine i onkologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džons Hopkins.
Stručnjaci ne znaju razloge za ovo povećanje, ali su se medicinske smernice promenile kako bi se to rešilo. Godine 2021, preporučena starost za početak skrininga za kolorektalni karcinom u SAD – bilo kolonoskopijom ili kućnim testiranjem – smanjena je sa 50 na 45 godina.
Prema Nacionalnom institutu za rak, kolorektalni karcinom se može sprečiti i „u velikoj meri se može lečiti“ ako se otkrije rano. Međutim, manje od 20 odsto onih starosti od 45 do 49 godina redovno se podvrgava skriningu, u poređenju sa 72 odsto onih starosti od 50 do 75 godina.
Stručnjaci kažu da neki ljudi ne znaju da bi trebalo da se podvrgnu skriningu, a drugi su nervozni zbog toga šta kolonoskopije podrazumevaju.
Šta je kolonoskopija?
- Kolonoskopija je endoskopska procedura, što znači da koristimo kameru na kraju dugačke cevi da bismo pregledali debelo crevo i rektum - objašnjava Foda. Samo debelo crevo je dugačko oko 70 cm, kaže on.
Pacijentima se prvo daje sedacija ili anestezija. Lekari zatim ubacuju endoskop u rektum i pregledaju sluzokožu debelog creva tražeći bilo kakve abnormalnosti, poput masa ili malih izbočina koje se nazivaju polipi. Ovi polipi se obično uklanjaju tokom procedure.
- Najbliža analogija je da imate mladež na koži koji raste ili menja boju, a lekari ga uklanjaju - kaže Majkl Sapijenca, izvršni direktor Alijanse za kolorektalni karcinom, grupe za zastupanje kolorektalnog karcinoma u SAD.
Ako je masa prevelika da bi se uklonila tokom kolonoskopije, lekar će uzeti uzorak za biopsiju i testiranje na rak.
Kolonoskopija je ambulantna procedura, što znači da možete ići kući istog dana. Sama procedura obično traje oko 20 do 30 minuta, ali uz negu pre i posle procedure, ceo proces može trajati dva do tri sata.
Kako se pripremiti za kolonoskopiju?
Priprema za kolonoskopiju počinje oko nedelju dana pre procedure. Pacijentima se savetuje da jedu dijetu sa „malo ostataka“ tokom te nedelje, što znači izbegavanje hrane koja lekarima može otežati dobar pregled sluzokože debelog creva.
- To su stvari kojih se telo treba vremena da se reši, poput semenki, orašastih plodova, lisnatog povrća i stvari bogatih vlaknima - kaže Foda.
Dan pre procedure pacijentima je dozvoljeno da unose samo bistre tečnosti, bez čvrste hrane. Noć pre, uzimajte laksative kako bi temeljno očistili debelo crevo, zbog čega mogu provesti dosta vremena u toaletu.
Koji su rizici kolonoskopije?
Kolonoskopije su generalno izuzetno bezbedne, ali kao i kod svake medicinske procedure, postoje rizici.
Prema Klivlendskoj klinici, to uključuje
- neželjenu reakciju na sedativ ili anestetik koji se koristi
- dehidrataciju od procesa pripreme
- blago krvarenje nakon uklanjanja polipa ili masovne biopsije
- bol u stomaku
- infekciju
- perforaciju creva
Ovaj poslednji rizik je ozbiljan, ali redak. Jedan pregled je otkrio da su postojale četiri perforacije creva na svakih 10.000 izvršenih kolonoskopija.
Kada i ko treba da se testira na kolorektalni karcinom?
- Osobe sa prosečnim rizikom treba da počnu redovne preglede za kolorektalni karcinom između 45. i 75. godine života.
- Nakon 75. godine, potreba za skriningom se procenjuje individualno, u zavisnosti od zdravstvenog stanja.
- Ako imate bliskog člana porodice kod koga je rak debelog creva dijagnostikovan, skrining treba započeti 10 godina ranije od njegove dijagnoze.
- Veći rizik takođe imaju oni koji su ranije imali rak, osobe sa inflamatornim bolestima creva, kao i oni sa Linčovim sindromom ili polipozom.
Koliko često treba da se pregledate za kolorektalni karcinom?
Učestalost skrininga zavisi od vrste testa i zdravstvene istorije – kolonoskopija se obično ponavlja na 10 godina, FIT test jednom godišnje (fekalni imunohistokemijski test, otkriva tragove krvi u stolici), a Cologuard (detektuje krv i abnormalnu DNK koja može ukazivati na rak ili polipe) na svake tri godine, kažu stručnjaci.
Koji su simptomi kolorektalnog karcinoma?
Pored redovnih pregleda, budite upoznati sa mogućim simptomima kolorektalnog karcinoma, kaže Sapijenca. Ovo je posebno važno za osobe mlađe od 45 godina, koje možda još uvek nisu podobne za preglede.
Ovi simptomi uključuju:
- krv u stolici
- posebno tamnu krv
- promenu u pražnjenju creva
- anemiju
- nehotični gubitak težine
- stalnu nelagodnost u stomaku
Ako počnete da primećujete bilo koji od ovih simptoma, razgovarajte sa svojim lekarom opšte prakse ili gastroenterologom i zatražite kolonoskopiju.
- Moramo da se pobrinemo da ljudi budu svesni ovih simptoma - kaže Sapijenca. Ovo je bolest gde skrining spasava živote.
Izvor: Theguardian.com/Zdravlje.Kurir.rs
Zašto sve više ljudi u četrdesetim ide na skrining debelog creva? Pregled koji spasava živote