Moć mediteranske dijete u prevenciji dijabetesa: 3 ključna koraka za niži šećer u krvi
Ako razmišljate da usvojite mediteransku ishranu kako biste smanjili rizik od dijabetesa, nova studija pokazuje da ćete imati najbolje rezultate ukoliko uz nju smanjite unos kalorija, povećate fizičku aktivnost i potražite stručnu pomoć u procesu mršavljenja.
Istraživači su analizirali skoro 5.000 ljudi srednjih i starijih godina, sa viškom kilograma ili gojaznošću i metaboličkim sindromom, kombinacijom povišenog pritiska, holesterola i masnih naslaga oko struka, što sve zajedno značajno povećava rizik od dijabetesa tipa 2.
Prvo su svi učesnici upućeni da prate mediteranski režim ishrane. Potom je polovina njih dodatno dobila zadatak da smanji unos kalorija, poveća fizičku aktivnost i ima redovnu podršku nutricionista i psihologa, dok je druga polovina samo pratila dijetu.
Posle šest godina, pokazalo se da je grupa koja je imala i dodatne intervencije imala 31 odsto manji rizik od razvoja dijabetesa u poređenju sa onima koji su pratili samo klasičnu mediteransku ishranu. Rezultati su objavljeni u časopisu Annals of Internal Medicine.
Prednost niskokalorične mediteranske ishrane
Niskokalorična verzija mediteranske dijete može da pruži još bolju zaštitu nego tradicionalna, izjavio je glavni autor studije prof. Migel Ruiz-Kanela sa Univerziteta u Navari, Španija.
- Smanjenje kalorija najčešće znači unos više namirnica bogatih vlaknima i integralnih žitarica, što doprinosi sitosti, gubitku kilograma i smanjenju masnih naslaga na stomaku - objašnjava.
Svim učesnicima savetovano je da jedu više voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, orašastih plodova i maslinovog ulja, a da ograniče crveno meso, zaslađene napitke i tešku, masnu hranu. Polovina učesnika imala je cilj da dnevni unos smanji za oko 600 kalorija.
Stručna podrška i uloga fizičke aktivnosti
Tokom prve godine, grupa koja je smanjila unos kalorija imala je po tri susreta mesečno sa nutricionistom, individualni, grupni i telefonski. Kasnije su se nastavili mesečni grupni susreti, pojedinačni na svaka tri meseca i dva telefonska poziva u istom periodu.
S druge strane, kontrolna grupa imala je znatno ređe kontakte, samo jedan susret, jedan poziv i jednu grupnu sesiju na svakih šest meseci. Podrška nutricionista bila je ključan element, naglašava Ruiz-Kanela.
Učesnici su takođe podsticani da povećaju fizičku aktivnost, da šest dana nedeljno imaju po 45 minuta umerenog treninga (npr. brza šetnja), da dva puta nedeljno rade vežbe snage i da najmanje tri puta nedeljno rade vežbe istezanja i balansa.
Na kraju studije, dijabetes tipa 2 se razvio kod 280 ljudi (9,5 odsto) iz grupe sa dodatnom podrškom, dok je u drugoj grupi obolelo 349 osoba (12 odsto).
- Ljudi postižu bolje rezultate kada imaju strukturisanu podršku. Upravo vodič i osećaj odgovornosti olakšavaju motivaciju i pridržavanje novih navika - istakla je dr Melani Džej, profesorka sa Univerziteta u Njujorku.
Kako samostalno uvesti promene?
Nutricionistkinja Erin Palinski-Vejd iz Nju Džersija napominje da se značajni rezultati mogu postići i samostalno, ali ključ leži u planiranju i praćenju.
- Ako pratite šta jedete, lakše ćete razumeti koje promene donose korist. Planiranjem obezbeđujete da su vam zdrave opcije uvek pri ruci - savetuje i preporučuje jednostavan trik:
- Svake večeri odvojite dva minuta da razmislite šta želite da poboljšate sledećeg dana, bilo da popijete čašu vode više ili dodate šaku povrća uz obrok. Male promene donose velike rezultate.
Slično smatra i prof. Maja Vadivelu sa Univerziteta Rod Ajlend, članica Američkog udruženja za srce.
- Mnogi ljudi žele da jedu zdravo, ali se suočavaju sa problemima, kako da pripreme obrok da bude ukusan, pristupačan i brz, ili kako da odole prejedanju pod stresom. Tu dijetetičar može da pomogne da se napravi plan po meri pacijenta - poručuje.
Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.kurir.rs