Dijabetička retinopatija, podmukla bolest bez simptoma: Oftalmolog otkriva kako povišen šećer utiče na vid
Dijabetička retinopatija je jedno od najčešćih, ali i najpodcenjenijih oštećenja vida među osobama koje žive sa dijabetesom. Bolest često počinje tiho, bez bola i bez ranih simptoma, a posledice mogu biti ozbiljne, od zamagljenog vida do trajnog gubitka vida, kaže za naš portal dr Siniša Babović, specijalista oftalmologije i upravnik Klinike za očne bolesti Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine.
- Više od dvadeset pet godina svakodnevno gledam koliko dijabetes može da ošteti oko. Najveći problem je što se promene razvijaju neprimetno, a pacijenti se jave tek kada vid već počne da slabi. Dobra vest je da se uz pravilnu kontrolu i redovne preglede bolest može otkriti i zaustaviti na vreme - ohrabruje dr Babović.
Dijabetička retinopatija je oštećenje krvnih sudova mrežnjače izazvano šećernom bolešću. Reč je o sloju tkiva na zadnjem delu oka koji prima svetlost i pretvara je u sliku koju mozak prepoznaje. Mrežnjača je izuzetno osetljiva i njen rad zavisi od fine mreže sitnih krvnih sudova. Kada je nivo šećera u krvi dugotrajno povišen, ti krvni sudovi počinju da slabe, propuštaju tečnost i krv, što dovodi do otoka, stvaranja novih, abnormalnih sudova i ožiljaka na mrežnjači.
- U osnovi, dijabetička retinopatija je posledica dugogodišnjeg “stresa” koji visok šećer u krvi nanosi krvnim sudovima. To oštećenje ne nastaje preko noći, već polako, mesecima i godinama. Zato je od suštinske važnosti da osobe sa dijabetesom znaju da se vid, najčešće, ne gubi naglo, već da je to proces koji se može sprečiti ako se na vreme reaguje.
Kako povišen šećer oštećuje krvne sudove u oku?
Kada je šećer u krvi stalno povišen, molekuli glukoze se “lepe” za zidove krvnih sudova, menjajući njihovu strukturu i elastičnost. Zidovi postaju porozniji, a mikroskopske aneurizme (male izbočine) počinju da propuštaju tečnost i krv. U početku, to izaziva blagi otok u mrežnjači – naročito u njenom središnjem delu, koji se zove makula, a koja je zadužena za oštar centralni vid.
- Kako bolest napreduje, organizam pokušava da nadoknadi oštećene sudove stvaranjem novih, ali ti novi krvni sudovi su krhki i nestabilni. Lako pucaju i izazivaju krvarenja u unutrašnjosti oka. U kasnijim fazama, ožiljno tkivo koje nastaje može da povuče mrežnjaču i dovede do njenog odvajanja – što predstavlja teško stanje, koje može bespovratno da ugrozi vid.
Simptomi dijabetičke retinopatije
Nažalost, u ranim fazama dijabetička retinopatija često ne daje nikakve simptome. Vid može da bude sasvim uredan, iako promene na krvnim sudovima već postoje.
- Međutim, prvi znaci na koje bi trebalo obratiti pažnju su: povremeno zamagljenje vida, talasanje ili iskrivljenje slike, osećaj da slova “plešu” pri čitanju, tamne mrlje ili “mušice” koje lebde pred očima i nagle promene u vidu pri promenama nivoa šećera - ističe dr Babović.
Ako se bilo koji od ovih simptoma pojavi, potrebno je odmah otići na pregled kod oftalmologa, bez čekanja. Rano otkrivanje je najvažniji korak u sprečavanju trajnog oštećenja vida.
Koliko često treba ići na oftalmološki pregled?
Svim osobama sa dijabetesom doktor savetuje da urade prvi detaljan pregled očnog dna čim im se postavi dijagnoza dijabetesa.
- Nakon toga, ako je nalaz uredan, preporučuje se najmanje jednom godišnje kontrolisani pregled kod oftalmologa koji ima iskustva u dijabetičkim promenama - dodaje.
Trudnice sa dijabetesom trebalo bi da se pregledaju još češće, jer hormonske promene u trudnoći mogu da ubrzaju napredovanje bolesti, a ovo važi i za mlade osobe, kod kojih je takođe, hormonalna aktivnost veća zbog perioda razvoja.
- Važno je naglasiti i ako je vid savršen i nema nikakvih tegoba, pregled mora da se radi. Dijabetička retinopatija se razvija tiho i često se otkrije tek kada je šteta već učinjena - naglašava dr Babović.
Dijagnostika dijabetičke retinopatije
Najpouzdanija metoda je pregled očnog dna (fundusa) nakon širenja zenica. Lekar pomoću specijalnog mikroskopa i lupa, detaljno posmatra krvne sudove mrežnjače.
Pored toga, danas su dostupne i napredne dijagnostičke metode:
- Optička koherentna tomografija (OCT) – prikazuje preseke mrežnjače i precizno meri njen otok, naročito u makuli.
- Fluoresceinska angiografija (FAG) – ubrizgava se kontrast u venu i snimaju se krvni sudovi oka, što omogućava uvid u njihovu propustljivost i novoformirane sudove.
Ove metode su bezbolne i vrlo pouzdane, a omogućavaju da se promene otkriju u najranijem stadijumu, kada je lečenje najuspešnije.
Mogućnosti lečenja
Način lečenja zavisi od stadijuma bolesti. U ranim fazama, najvažnija je stroga regulacija šećera u krvi, krvnog pritiska i masnoća.
- Time se može usporiti, pa čak i zaustaviti napredovanje promena. Kada se pojavi otok u makuli, koristi se terapija injekcijama anti-VEGF lekova koje se daju direktno u oko, pod lokalnom anestezijom. Ovi lekovi deluju tako što smanjuju otok i sprečavaju rast novih, abnormalnih krvnih sudova - objašnjava oftalmolog.
Laserska fotokoagulacija se koristi za zatvaranje oštećenih sudova i sprečavanje širenja bolesti. To je brza, efikasna i bezbolna metoda koja može značajno da uspori napredovanje retinopatije.
U najtežim slučajevima, kada dođe do krvarenja u staklasto telo ili odvajanja mrežnjače, neophodna je hirurška intervencija (vitrektomija). Savremene metode danas omogućavaju vrlo dobre rezultate čak i u tim stadijumima, pod uslovom da se reaguje na vreme.
Pravovremeni pregledi čuvaju vid
Uz pravovrmene preglede, pravilno lečenje i dobru kontrolu šećera u ranim fazama bolesti je moguće potpuno sačuvati vid.
- Čak i u uznapredovalim slučajevima, uz kombinaciju injekcija, lasera i operacije, vid se često može značajno poboljšati. Međutim, ako pacijent dođe tek kada je mrežnjača ozbiljno oštećena, mogućnosti su ograničene. Zato uvek ponavljam svojim pacijentima: “Bolje je doći prerano nego prekasno” - ističe dr Babović.
Dijabetička retinopatija nije "kazna", već upozorenje. Svaki pacijent ima mogućnost da učini mnogo za svoj vid: redovne kontrole, pravilna ishrana, fizička aktivnost i redovno uzimanje terapije čine "čuda".
- Oči ne bole kada su ugrožene i zato ih moramo čuvati preventivno. Ako imate dijabetes, zakažite pregled očnog dna makar jednom godišnje. Možda vam upravo taj pregled sačuva vid. Jer, kako često kažem svojim pacijentima: „Vid je dar koji ne boli dok ga gubimo, zato je važno da ga čuvamo na vreme - poručuje na kraju naš sagovornik.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Lekari upozoravaju, ova uobičajena jutarnja navika povećava rizik od dijabetesa i moždanog udara