Geni ili način života: Šta zaista presudno utiče na dugovečnost - novo istraživanje menja sve
Ako je dugovečnost zapisana u vašem DNK, da li svakodnevne navike uopšte prave razliku?
Decenijama se smatralo da način života i okruženje imaju presudan uticaj na to koliko dugo živimo. Fizička aktivnost, ishrana, san, nivo stresa i društvene veze nesumnjivo oblikuju i životni vek i takozvani „zdravstveni vek“ — broj godina provedenih u dobrom zdravlju.
Međutim, novija istraživanja ukazuju da bi genetika mogla igrati veću ulogu nego što se ranije mislilo.
Koliko su geni zaista važni?
Starije studije procenjivale su da genetika učestvuje u dugovečnosti sa 15 do 33 odsto. Ali novo istraživanje objavljeno u časopisu Science sugeriše da bi taj uticaj mogao biti znatno veći — čak 50 do 55 odsto.
Razlog za ranije niže procene leži u istorijskom kontekstu: podaci su često prikupljani od ljudi rođenih krajem 19. i početkom 20. veka, kada su infekcije, nesreće i drugi spoljni uzroci smrti bili mnogo češći nego danas. To je umanjivalo uočeni uticaj biološkog starenja i naslednih faktora.
Ipak, čak i ako geni određuju oko polovine životnog veka, druga polovina ostaje uticaj načina života i okruženja.
Geni koji mogu produžiti (ili skratiti) život
Dugovečnost je najčešće rezultat delovanja više gena sa malim pojedinačnim efektom. Ipak, neke varijante su povezane sa većom verovatnoćom dugog života:
APOE2 – povezan sa manjim rizikom od demencije i boljim kardiovaskularnim zdravljem.
FOXO3A – učestvuje u odgovoru ćelija na stres i popravci DNK - često se nalazi kod stogodišnjaka.
CETP – povezan sa povoljnijim profilom holesterola.
S druge strane, neke varijante povećavaju rizik od ranijih bolesti:
APOE4 – povezan sa većim rizikom od Alchajmerove bolesti i srčanih oboljenja.
BRCA1 i BRCA2– mutacije u ovim genima povećavaju rizik od raka dojke i jajnika.
Familijarna hiperholesterolemija – nasledno stanje koje dovodi do visokog LDL holesterola i ranih srčanih oboljenja.
Važno je naglasiti: genetski rizik nije isto što i genetska sudbina.
FOXO3a (Forkhead box O3) je gen koji kod ljudi kodira protein ključan za dugovečnost, regulaciju ćelijskog ciklusa, popravku DNK i otpornost na stres. Često se naziva "genom dugovečnosti" jer su određene varijante povezane sa izuzetno dugim životnim vekom, delujući kao zaštitni mehanizam koji smanjuje upale i sprečava starenje ćelija
Epigenetika: gde se susreću geni i navike
Način života utiče na to kako se geni „uključuju“ ili „isključuju“ — proces poznat kao epigenetika. Ishrana, fizička aktivnost, san i stres mogu vremenom izmeniti biološke mehanizme koji regulišu starenje.
Drugim rečima, iako ne možemo promeniti svoje gene, možemo uticati na način na koji se oni ispoljavaju.
Četiri stuba dugovečnosti
Bez obzira na genetsku osnovu, naučni dokazi su dosledni kada je reč o navikama koje podržavaju dug i zdrav život:
Krećite se svakog dana
Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od prerane smrti. Podjednako je važno i smanjenje dugotrajnog sedenja.
Jedite više biljne hrane
Ishrana bogata povrćem, voćem, mahunarkama, integralnim žitaricama i orašastim plodovima, uz manje prerađenog mesa i zaslađenih napitaka, povezana je sa dužim životnim vekom.
Zaštitite san
Sedam do osam sati kvalitetnog sna podržava imunitet, metabolizam i zdravlje mozga.
Upravljajte stresom
Hronični stres ubrzava biološko starenje. Tehnike opuštanja, socijalna podrška i redovne rutine mogu ublažiti njegov uticaj.
Društvene veze i okruženje
Istraživanja „plavih zona“, poput Sardinije u Italiji i Okinave u Japanu, pokazuju da dugovečnost nije samo pitanje ishrane i kretanja — već i snažnih porodičnih i društvenih odnosa.
Istovremeno, kvalitet vazduha, pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanje i ekonomski uslovi značajno utiču na realne mogućnosti za zdrav život.
Šta možete učiniti već danas?
Iako geni mogu odrediti značajan deo životnog veka, svakodnevne odluke i dalje prave veliku razliku — posebno kada je reč o kvalitetu godina koje živimo.
Stručnjaci savetuju da se fokusirate na osnove:
* bazirajte ishranu na biljnim namirnicama
* krećite se redovno i prekidajte dugo sedenje
* održavajte redovan ritam spavanja
* negujte bliske odnose
* upoznajte svoju porodičnu istoriju i pratite preporučene preventivne preglede
Umesto traženja „čudotvornih“ suplemenata i brzih rešenja, dosledne i održive navike ostaju najpouzdanija strategija.
Zaključak
Geni mogu objasniti oko polovine dugovečnosti, ali druga polovina zavisi od načina života i okruženja. Nasledni faktori mogu povećati ili smanjiti rizik od bolesti, ali ne određuju u potpunosti koliko ćemo dugo i koliko kvalitetno živeti.
Ne možemo birati svoje gene — ali možemo birati svoje navike.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs