Greške koje vode u nekontrolisan visok pritisak: Prof. dr Stojanov otkriva zašto će hipertenzija biti problem i u 22. veku
U Beogradu je pre dva dana završen jubilarni Deseti međunarodni kongres Udruženja za hipertenziju Srbije, koji je od 26. do 28. februara okupio više od 90 domaćih i inostranih predavača, eksperata iz oblasti hipertenzije, sa ciljem da skrene pažnju na jedan od najvećih zdravstvenih problema savremenog društva, visok krvni pritisak. Na skupu je istaknuto da borba protiv hipertenzije ne počinje u ordinaciji, kada se postavi dijagnoza i propiše terapija, već mnogo ranije, kroz prevenciju i edukaciju pacijenata i da bez multidiscipilarnog pristupa arterijskoj hipertenziji ne možemo postiči adekvatnu kontrolu vrednosti pritiska. U razgovoru za naš portal prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije i redovni član Evropske akademije nauke i tehnike, objašnjava u čemu pacijenti najčešće greše kada je reč o kontroli krvnog pritiska i zašto ih ti propusti mogu skupo koštati.
- Pacijenti greše upravo u toj prevenciji, odnosno u neadekvatnoj ishrani, prekomerno slanoj hrani, neadekvatnoj fizičkoj aktivnosti, pušenju, prekomernom unosu alkohola, gojaznosti i sedentarnom načinu života. To su glavni faktori rizika za nastanak povišenog krvnog pritiska, koji se definiše kao vrednosti 140 sa 90 i više. Pored ovih faktora važna je i buka, aerozagađenje, klimatske promene, stres povremeni ili dugotrajni. S druge strane, imamo problem i kada se pacijenti jave lekaru i dobiju terapiju - ta terapija se često ne uzima redovno ili je, čak i kada se uzima, znaju zameniti terapijom koju je dobio komšija ili neko drugi. To su problemi sa kojima se svakodnevno suočavamo - navodi prof. dr Vesna Stojanov.
Upravo zato pacijenti u Srbiji najčešće imaju takozvanu nekontrolisanu hipertenziju.
- Dešava se da propisani lek ne uzimaju zato što nemaju subjektivne tegbe, ili ga uzimaju samo povremeno - izmere pritisak, ako je povišen, popiju lek, a ako vrednosti nisu visoke, preskoče terapiju. Često kažu: “Nemam tegobe, zašto bih pio lekove?” Ne zaboravimo da se hipertenzija s razlogom naziva i "tihim ubicom", jer je najčešće bez simptoma. Upravo je to jedan od razloga zašto imamo tako visok procenat nekontrolisane hipertenzije - naglašava kardiolog.
Opasne posledice
Posledica svega toga jeste da je hipertenzija u našoj zemlji zastupljena u visokom procentu, čak 48 odsto, dok je kod osoba starijih od 60 godina prisutna kod gotovo 60 procenata populacije. U evropskim zemljama prevalenca se kreće između 30 i 45 odsto.
- Hipertenzija je, nažalost, važan faktor rizika jer je u 42 odsto slučajeva povezana sa atrijalnom fibrilacijom, u 48 odsto sa srčanom slabošću, dok je čak 72 odsto moždanih udara posledica povišenog krvnog pritiska. Oko 30 procenata pacijenata na dijalizi tu terapiju započinje upravo zbog posledica hipertenzije, a 25 odsto promena na perifernim krvnim sudovima takođe je povezano sa povišenim pritiskom - upozorava prof. dr Vesna Stojanov.
Multidisciplinarni pristup kao ključ borbe
Osvrćući se na upravo završeni Deseti međunarodni kongres Udruženja za hipertenziju Srbije, profesorka ističe da je skup, sa gotovo 700 učesnika, bio zaista masivan.
- Ovaj deseti, jubilarni kongres bio je sa međunarodnim učešćem, što je izuzetno važno. Imali smo više od 90 predavača, od kojih je dvadesetak bilo iz inostranstva. Kongres nije okupio samo kardiologe, već i lekare koji se bave prevncijom, zatim endokrinologe, nefrologe, psihijatre, neurologe, neurohirurge, kardiohirurge, gerontologe, pedijatre, ginekologe. Samo multidisciplinarnim pristupom možemo sprečiti da povišen krvni pritisak i 2040. godine ostane vodeći faktor rizika za kardiovaskularne komplikacije. Arterijska hipertenzija jeste problem 21. veka, ali, nažalost, može se reći da će biti i problem 22. veka - poručuje prof. dr Vesna Stojanov.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.