Kako ublažiti bol kada se kost o kost tare u zglobu? Vežbe i terapija koje zaista pomažu
Bol u zglobu koji ne prolazi, već postaje sve jači, često ima jasan uzrok u vidu istrošene hrskavice, odnosno osteoartritisa (artroze). Kada dođe do stadijuma u kojem se kost o kost tare, svaki pokret postaje neprijatan, a ponekad i bolan u mirovanju. Ipak, i tada postoje načini da se tegobe ublaže i kretanje olakša.
Osteoartritis može da zahvati gotovo svaki zglob, ali najčešće pogađa kolena, kukove, kičmu, šake i nožne palčeve. Problem nastaje kada dođe do propadanja hrskavice, zaštitnog sloja koji oblaže krajeve kostiju. Kako se taj sloj troši, zglob gubi sposobnost da funkcioniše bez trenja.
- Hrskavica pokriva krajeve kostiju, omogućava glatko klizanje i deluje kao amortizer. Kako se istanjuje i na kraju nestaje, dolazi do bola, ukočenosti i smanjenog obima pokreta. Vremenom to može da oteža i najjednostavnije svakodnevne aktivnosti, poput hodanja ili ustajanja, a zglobovi koji nose težinu tela najčešće prvi dolaze u ovu fazu. Reč je o dubokom, tupom bolu koji pacijenti često osećaju i tokom noći, kada postaje još izraženiji - objašnjava dr Kristofer Melnik, ortopedski hirurg iz bolnice Massachusetts General Hospital, povezane sa Univerzitetom Harvard.
Kako da rasteretite zglob
Prvi korak jeste smanjenje opterećenja na bolni zglob, jer svaki dodatni pritisak pogoršava simptome. U zavisnosti od problema, mogu da pomognu ortoze, longete ili štap za hodanje. Najbolje je da izbor pomagala napravite uz savet stručnjaka, kako bi efekat bio što bolji.
- Kod bolova u kolenima i kukovima, štapovi za hodanje su praktično rešenje. Oni pomažu da se deo opterećenja prenese na ruke i rastereti zglob. Ipak, i dalje se nedovoljno koriste, iako mogu značajno da olakšaju kretanje - navodi doktor.
Kod problema sa šakama, posebno palcem, jednostavne promene mogu da naprave veliku razliku. Pomagala sa većim, ergonomskim drškama, poput pribora za jelo, noževa, otvarača za tegle ili kuhinjskih alata, smanjuju pritisak na zglobove i olakšavaju svakodnevne aktivnosti.
- Telesna težina takođe ima važnu ulogu u opterećenju zglobova. Gubitak kilograma može značajno da ublaži simptome, naročito u kolenima i kukovima. Svaki izgubljeni kilogram smanjuje opterećenje na kolena i do četiri puta pri svakom koraku - sugeriše dr Melnik.
Kretanje je deo terapije
Iako je važno izbegavati preopterećenje, potpuno mirovanje nije dobro rešenje. Pokret podstiče lučenje sinovijalne tečnosti, koja podmazuje zglob i smanjuje trenje, pa se upravo zato jutarnja ukočenost često povlači nakon što se razgibate.
- Kretanje ima još jednu važnu ulogu, a to je jačanje mišića koji stabilizuju zglob, jer snažni mišići pomažu da se očuva pokretljivost i smanji opterećenje na zglobne strukture. Zbog toga je fizikalna terapija osnova lečenja osteoartritisa - naglašava ortopedski hirurg.
Pored toga, aktivnosti poput joge i tai čija mogu dodatno da ublaže bol. Ove metode kombinuju blage pokrete, kontrolu disanja i opuštanje i time doprinose boljoj funkciji zglobova i opštem osećaju lakšeg kretanja.
Kako da držite bol pod kontrolom
Kontrola bola važna je ne samo zbog osećaja komfora, već i da biste mogli da ostanete aktivni. Ako se bol zanemari, ljudi se manje kreću, što dodatno pogoršava stanje. Zato je važno pronaći balans između ublažavanja bola i održavanja aktivnosti.
- Najčešće se koriste paracetamol i nesteroidni antiinflamatorni lekovi poput ibuprofena i naproksena. Međutim, ovi lekovi mogu da iritiraju želudac, pa je potreban oprez, posebno kod starijih osoba. Uvek je najbolje posavetovati se sa lekarom ako je terapija dugotrajnija - savetuje dr Melnik.
Postoje i druge opcije, uključujući lokalne preparate poput diklofenaka u obliku gela. Ako bol ne prolazi, lekar može da predloži i dodatne terapije koje uključuju lekove za hroničan bol ili injekcije koje deluju direktno u zglobu.
- Kortikosteroidne injekcije mogu privremeno da ublaže upalu i bol. Druga mogućnost je hijaluronska kiselina, koja pomaže podmazivanje zgloba. Ove metode ne rešavaju uzrok, ali mogu značajno da olakšaju simptome - sugeriše doktor.
Može li hrskavica da se obnovi?
Za razliku od mnogih drugih tkiva u telu, hrskavica nema sposobnost regeneracije. Nema sopstvene krvne sudove, pa ćelije koje učestvuju u oporavku ne mogu lako da dođu do oštećenog mesta. Zbog toga se oštećenja vremenom samo pogoršavaju.
- Ipak, naučna istraživanja pokušavaju da pronađu rešenja za ovaj problem. Istražuju se načini da se podstakne obnova hrskavice i prevaziđu prirodna ograničenja. Rezultati još nisu deo rutinske terapije, ali daju nadu za budućnost - poručuje dr Kristofer Melnik.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs