Krvna slika vam je dobra, a upala tinja: 5 analiza koje otkrivaju problem pre simptoma
Iako uredna krvna slika često uliva sigurnost da je sa zdravljem sve u redu, stručnjaci upozoravaju da to ne mora uvek da znači da u organizmu nema problema. Postoje pokazatelji tzv. tihe, hronične upale koji se ne nalaze u standardnim analizama, a mogu da ukažu na poremećaje mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi.
Prema rečima Milana Jovandića, specijaliste treninga u vrhunskom sportu, nutricioniste i fitoterapeuta sa dugogodišnjim iskustvom, određeni biomarkeri mogu da pruže uvid u stanje creva, nervnog i imunološkog sistema i da pomognu u ranom prepoznavanju rizika.
Pet markera koje standardni pregledi često ne obuhvataju
- Visoko osetljivi CRP (hs-CRP) razlikuje se od standardnog CRP-a po tome što može da ukaže na blagu, hroničnu upalu u organizmu. Dok klasični CRP najčešće reaguje na akutne infekcije, hs-CRP otkriva suptilnije procese koji mogu da budu povezani sa metaboličkim poremećajima i ranim oštećenjima tkiva. Optimalne vrednosti su niže nego što se često smatra, ispod 0,5 mg/l.
- Homocisteinje aminokiselina čiji povišen nivo može da ukaže na nedostatak vitamina B grupe, ali i na poremećaje u radu organizma koji utiču na krvne sudove i nervni sistem. Njegove povišene vrednosti dovode se u vezu sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i kognitivnih smetnji.
- Zonulin je protein koji reguliše propustljivost crevne barijere. Kada je povišen, to može da znači da je zaštitna funkcija creva narušena, što omogućava prolazak supstanci koje podstiču upalne procese u telu.
- LPS antitela (antitela na lipopolisaharide) ukazuju na reakciju organizma na toksine bakterija iz creva. Njihovo prisustvo u većoj meri može da sugeriše da dolazi do prelaska štetnih supstanci u krvotok, što dodatno podstiče sistemsku upalu.
- Omega-3 indeks pokazuje odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina u organizmu. Niže vrednosti povezane su sa većim rizikom od hronične upale, dok se optimalnim smatra raspon između 8 i 12 odsto.
Zašto je važno reagovati na vreme
Ovi parametri ne spadaju u rutinske analize, ali mogu da pomognu u ranom otkrivanju poremećaja koji se razvijaju tiho i bez jasnih simptoma. Upravo zbog toga, njihovo praćenje može da bude korisno kod osoba koje imaju nespecifične tegobe ili žele detaljniji uvid u svoje zdravlje.
- Uz laboratorijske nalaze, važnu ulogu imaju i promene životnih navika. Smanjenje unosa industrijski prerađenih masti, veći unos omega-3 masnih kiselina, kao i uključivanje fermentisane hrane u ishranu, mogu povoljno da utiču na stanje creva i upalne procese u organizmu - navodi Milan Jovandić.
Praćenje ovih markera u određenim vremenskim intervalima, na primer na tri do šest meseci, može da pokaže kako organizam reaguje na promene i da pomogne u preciznijem usmeravanju daljih koraka.