Možda imate opasnu vrstu holesterola iako vaši testovi izgledaju normalno: Lp(a) povećava rizik od infarkta i šloga
Dodajte Kurir Zdravlje u vaš Google izborManje poznata vrsta holesterola koja se zove lipoprotein(a), ili Lp(a), može pomoći u objašnjenju zašto neki ljudi razvijaju srčane bolesti uprkos zdravom načinu života. Malo poznata nasledna čestica holesterola nazvana Lp(a) može objasniti neke neobjašnjive rizike od srčanih oboljenja i postaje glavna meta za nove tretmane.
Većina ljudi zna za „dobar“ i „loš“ holesterol — ali postoji još jedna vrsta koja često ostaje neotkrivena i može neprimetno povećati rizik od srčanih i moždanih udara, čak i kod inače zdravih ljudi.
Poznata kao lipoprotein(a), ili Lp(a), ova malo poznata čestica postala je jedna od najpraćenijih tema u kardiovaskularnim istraživanjima. Nije uključena u standardne testove za holesterol i, donedavno, lekari su malo šta mogli da urade povodom toga. Sada, novi talas eksperimentalnih tretmana počinje to da menja.
Šta je lipoprotein (a)?
Lipoprotein (a) je čestica holesterola koja prenosi lipoproteine, čestice sastavljene od masti i proteina, kroz krvotok. Sličan je po strukturi LDL-u (lipoproteinu niske gustine ili „lošem“ holesterolu), ali ima dodatni protein koji se zove apolipoprotein(a).
Čini se da ova dodatna proteinska komponenta povećava verovatnoću da Lp(a) doprinese nakupljanju masnih naslaga u arterijama. Takođe može podstaći zgrušavanje krvi. Zajedno, ovi procesi povećavaju verovatnoću kardiovaskularnih bolesti (srčanih oboljenja i moždanog udara).
Oko 1 od 5 ljudi širom sveta ima visok Lp(a), a vaš nivo može biti visok a da to i ne primetite, jer obično ne izaziva simptome.
Velike studije i međunarodne smernice sada prepoznaju Lp(a) kao faktor rizika za srčana oboljenja i moždani udar.
Šta određuje vaše nivoe Lp(a)?
Za razliku od većine drugih mera holesterola, Lp(a) je u velikoj meri određen genetikom.
Oko 70–90 odsto varijacija u nivoima Lp(a) je nasledno. Ovo je uglavnom uzrokovano razlikama u LPA genu, koji kontroliše strukturu apolipoproteina(a).
Zbog ove jake genetske kontrole, nivoi Lp(a) se obično postavljaju rano u životu i ostaju relativno stabilni tokom vremena, sa malim uticajem ishrane, vežbanja ili telesne težine.
Postoje i neki manji uticaji. Nivoi mogu da variraju u zavisnosti od pola, etničke pripadnosti i hormonskih promena, a mogu biti neznatno pogođeni faktorima kao što su menopauza ili bolest bubrega.
Kako to utiče na vaš rizik?
Sve veći broj istraživanja pokazuje da su viši nivoi Lp(a) povezani sa povećanim rizikom od srčanih udara, moždanih udara i bolesti aortnog zaliska. Važno je napomenuti da se čini da je veza kontinuirana. U dugoročnim studijama, kardiovaskularni rizik raste korak po korak kako se povećavaju nivoi Lp(a).
Lp(a) takođe doprinosi ukupnom riziku. Na primer, neko sa visokim LDL holesterolom i visokim Lp(a) verovatno će biti izložen većem riziku nego neko sa povišenim samo LDL holesterolom. Kod ljudi sa višim nivoima Lp(a), kardiovaskularni rizik se povećava uglavnom kada je povećana upala.
Ovo pomaže da se objasni zašto neki ljudi razvijaju kardiovaskularne bolesti uprkos inače povoljnim profilima rizika.
Lp(a) test se radi posebno i samo po potrebi
Lp(a) nije uključen u standardne testove za holesterol. Potreban je specifičan test krvi.
Međunarodne smernice sada preporučuju merenje Lp(a) bar jednom u odraslom dobu, posebno kod ljudi sa porodičnom istorijom rane srčane bolesti ili neobjašnjivim kardiovaskularnim rizikom.
Pošto su nivoi uglavnom genetski određeni i stabilni, jedno merenje se često smatra dovoljnim za većinu ljudi.
Fokus na ukupni kardiovaskularni rizik
Saznanje da imate visok Lp(a) može biti frustrirajuće, posebno imajući u vidu ograničene mogućnosti da ga direktno snizite. Ali je važno posmatrati Lp(a) kao deo vašeg ukupnog kardiovaskularnog rizika.
I dalje postoji mnogo faktora na koje možete uticati kako biste smanjili ukupni rizik, a posebno LDL holesterol. To uključuje:
- LDL (loš) holesterol
- krvni pritisak
- pušenje
- upravljanje stanjima kao što je dijabetes
- fizičku aktivnost
- kvalitet ishrane
Izvor: scitechdaily.com/Zdravlje.Kurir.rs