Deca su nam sve deblja: Lekari Batuta upozorili i naglasili važnost dve stvari

Lekari Instituta Dr Milan Jovanović Batut upozoravaju da problemi sa povišenom telesnom težinom ili gojaznost sve više hvataju maha među decom u Srbiji i da se iz godine u godinu povećava broj dece koja imaju ovaj problem, dok se beleži pad broja dece koja su fizički aktivna.

- Gojaznost kod dece može da se javi i u sklopu endokrinih metaboličkih bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema, kao posledica upotrebe nekih lekova za lečenje osnovne bolesti. Međutim, genetski poremećaji odgovorni su za tek nekih pet odsto od ukupne gojaznosti kod dece i to teških oblika gojaznosti u ranom detinjstvu. Dok sekundarna gojaznost izazvana ovim bolestima ili atrogena gojaznost čini nekih tri do pet posto svih slučajeva gojaznosti - objašnjava Dejanović.

Glavni krivci

Kako ističe, dominatni faktori koji utiču na pojavu gojaznosti su nepravilan način ishrane i nedovoljno kretanje.

Porodično okruženje presudno

Dejanović dodaje da sa preventivom treba početi što ranije i da je porodično okruženje baza zdravog života jednog deteta.

- Smatra se da je verovatnoća pojave gojaznosti kod dece ukoliko su oba roditelja gojazna oko 80 odsto. Porodica je to primarno mesto gde se formiraju pravilne navike u ishrani. Kasnije tu ulogu preuzimaju institucije - navodi doktorka.

Moguće komplikacije

Dodaje da, ukoliko se ne promene navike u ishrani, postoji mogućnost da se razvije dijabetes tipa 2u ranijem životnom periodu.

- Ovaj vid dijabetesa nije bio karakterističan u prethodnim decenijama za decu, međutim danas predstavlja sve veći problem zdravstveni i javno zdravstveni, jer su komplikacije koje ova bolest za sobom nosi u smislu mikro i makrovaskularnih komplikacija sve češće u ranijoj životnoj dobi - naglašava ona.

- Veliki je broj komplikacija, one su vezane i za koštano zglobni sistem i za mentalne poremećaje. Zato mi stalno insistiramo i kažemo da je veoma važno u najranijoj fazi otkriti sve poremećaje stanja uhranjenosti kod dece, gde, recimo, i sistematski pregledi mogu da igraju veoma važnu ulogu - objašnjava ona.

Zdravi obroci važni za pravilan razvoj

Dejanović dodaje da je uvođenje zdravih obroka u školama veoma važno za pravilan razvoj i rast dece.

- Zdravi obroci ili tzv. energetsko-nutritivno izbalansirani obroci predstavljaju jedan važan mehanizam za modifikaciju nutritivnih faktora rizika koji dovode do gojaznosti. Energetsko-nutritivni obroci podrazumevaju da je njihova energetska vrednost u potpunosti usklađena sa već definisanim normativima za odgovarajući obrok, bilo da je u pitanju doručak, prepodnevna užina, ručak ili poslepodnevna užina, kao i da su usklađeni sa normativima vezanim za pol i uzrast deteta - kaže ona.

Dejanović objašnjava da nutritivna izbalansiranost obroka podrazumeva da su u energetskoj strukturi u odgovarajućem odnosu zastupljeni svi makronutrijenti - 50 do 60 odsto složenih ugljenih hidrati, manje od 30 ili do 35 odsto u nekom većem uzrastu masti, dok ostatak energije je potrebno obezbediti iz visoko kvalitetnih proteina.

Lista zabranjenih namirnica

U normativima za ishranu učenika u osnovnim školama postoji spisak namirnica koje se preporučuju, kao i one koje se ne preporučuju u ishrani dece.

Doktorka dodaje da se ne preporučuju gazirana i negazirana zaslađena pića i ističe da je i način pripreme hrane veoma važan.

- Ne preporučuje se ili je preporuka da se izbegavaju ili koriste veoma retko načini pripreme kao što su prženje hrane u dubokom ulju, pohovanje mesa, ribe, povrća - istakla je ona.

Veliki pad fizičke aktivnosti među decom

Specijalista socijalne medicine doktorka Mirjana Tošić kaže da prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) mladi uzrasta od pet do 17 godina trebalo bi da upražnjavaju svakodnevno šezdeset minuta umeranu fizičku aktivnost.

Devojčice manje aktivne

Doktorka ističe da su brojni benefiti od redovne umerane fizičke aktivnosti, ali nažalost, istraživanja na nacionalnom nivou pokazuju upravo suprotne rezultate.

- Istraživanje zdravlja stanovništva Republike Srbije iz 2019. je pokazalo veliki pad učestalosti fizičke aktivnosti među decom od 7 do 14 godina, ako upoređujemo sa tzv. nacionalnim reprezentativnim uzorkom iz 2013. imamo pad u fizičkoj aktivnosti sa 80 odsto na 68 odsto u 2019. Najnoviji podaci istraživanja zdravstvenog ponašanja školske dece iz 2022. čak nam govore da je samo trećina dece školskog uzrasta fizički aktivna, i to dece 11, 13, 15 godina. Češće su dečaci aktivniji, nego devojčice. I pokazala se tendencija da devojčice sa porastom i uzrastom imaju manje fizičke aktivnosti, pogotovo u prvom razredu srednje škole - kaže ona.

Ističe da postoji više intervencija koje se mogu sprovesti u školi i oko nje, a to su povećanje časova fizičke zdravstvene kulture, zatim da se formiraju i podrže sportske sekcije, ali i da se kroz portale informišu i deca i nastavnici koliki je značaj i benefit redovne umerene fizičke aktivnosti.

Ukoliko se na vreme ne krene sa fizičkom aktivnošću, Tošić objašnjava da može doći i do određenih poremećaja, kao što su ravna stopala i kriva kičma.

Pripremila: N.L.

Izvor: N1info.rs/Zdravlje.kurir.rs