Tiha bolest creva može da dovede do ozbiljnih komplikacija: Dr Lugonja upozorava na bol s leve strane stomaka
Divertikuloza je stanje u kojem se na zidu debelog creva stvaraju sitne vrećaste izbočine koje se zovu divertikuli. Sama divertikuloza često ne uzrokuje nikakve tegobe i mnoge osobe ne znaju da je imaju. Ipak, ako se te sitne vrećice upale ili inficiraju, javljaju se tegobe kao što su nadutost, bol najčešće u levom delu stomaka i povišena temperatura.
Pacijenti se žale i na proliv ili zatvor, kao i mučninu. Komplikacije su češće kod gojaznih osoba. U najtežim slučajevima sve može da se završi sepsom i perforacijom creva. Dobra vest je činjenica da su ovakvi pacijenti retki, a većina osoba sazna da ima ovu bolest tek posle kolonoskopije.
Šta je divertikuloza?
Kada doktori kažu divertikuloza, najčešće misle na divertikulozu debelog creva koja predstavlja anatomsku promenu zida debelog creva. Ovu promenu karakteriše prisustvo vrećastih izbočina koje su zapravo protrudirani (izbočeni, ispupčeni) unutrašnji slojevi zida debelog creva (sluznica i submukoza) kroz defekte mišićnog sloja zida debelog creva. To su pseudodivertikulumi i karakteristični su za „levi“ kolon (debelo crevo), odnosno nishodni i sigmoidni deo kolona (neposredno pre završnog dela creva), objašnjavaju lekari.
- Divertikuloza je uobičajeno anatomsko stanje koje nastaje kada usled povišenog pritiska unutar creva dođe do promena u strukturi zida creva, usled starenja, poremećaja pokretljivosti creva i genetskih faktora. Kada se sadržaj creva kreće otežano, crevo mora snažnije da se grči (kontrahuje), što povećava unutrašnji pritisak. Tokom godina to može da doprinese stvaranju ovih malih izbočina. Pojedinci koji imaju hronične gastrointestinalne simptome ili razviju gastrointestinalne komplikacije zapravo imaju divertikularnu bolest. Za evropsko podneblje karakteristična je levostrana lokalizacija divertikularne bolesti, što se može povezati sa područjem visceralne masti i razvojem asimptomatske divertikuloze i divertikulitisa (upale divertikuluma) - kaže za Zdravlje.Kurir.rsprim. dr Sofija Lugonja, gastroenterohepatolog.
Visceralno masno tkivo je masnoća duboko u trbušnoj duplji koja obavija vitalne organe poput jetre, želuca i creva.
Starenje, gojaznost, fizička neaktivnost
Divertikuloza, odnosno prisustvo divertikuluma bez simptoma, veoma je česta, naročito sa starenjem. Posle 65. godine moguće je da oko 65 odsto osoba ima divertikulozu, a ovaj procenat dalje raste sa brojem godina, objašnjava dr Lugonja.
- Dugo vremena je vladala teorija da ishrana siromašna vlaknima predstavlja glavni uzrok nastanka divertikuluma. Razlog je bio taj što vlakna povećavaju zapreminu stolice i smanjuju pritisak u debelom crevu. Međutim, novija istraživanja pokazuju da je odnos složeniji nego što se ranije mislilo. Danas se smatra da nizak unos vlakana verovatno doprinosi riziku, ali nije jedini niti nužno dominantan faktor. Važnu ulogu imaju starost, genetika, gojaznost i fizička neaktivnost, a pušenje i određeni lekovi mogu povećati rizik od komplikacija divertikularne bolesti - upozorava dr Lugonja.
Veliki broj osoba nema simptome
Stručnjaci kažu da divertikuloza debelog creva ima širok spektar kliničkih manifestacija, u koje se ubraja asimptomatska divertikuloza debelog creva, simptomatska divertikuloza debelog creva i komplikovana divertikularna bolest.
- Veliki broj ljudi nikada nema simptome i za divertikulume sazna slučajno tokom kolonoskopije ili snimanja abdomena iz nekog drugog razloga. Prevalencija divertikuloze je u porastu sa većim indeksom telesne mase, u poređenju sa pacijentima sa normalnim indeksom telesne mase. Predloženi su različiti mehanizmi kojima bi mogla da se objasni potencijalna povezanost između divertikuloze i gojaznosti. Razlika u crevnoj mikrobioti gojaznih osoba i onih sa normalnim indeksom telesne mase može da igra važnu ulogu u nastanku divertikuloze, kao i povećana koncentracija metana u debelom crevu gojaznih osoba. Veća koncentracija metana može da poveća pritisak unutar creva (intraluminalni pritisak) i na kraju doprinese razvoju divertikuloze. Pored starije životne dobi, visceralna masnoća je takođe nezavisan faktor rizika za nastanak divertikuloze debelog creva, naročito kada je reč o levostranoj divertikulozi. Takođe, kada je površina visceralnog masnog tkiva veća od 100 cm² kod levostrane divertikuloze, rizik od nastanka divertikulitisa se značajno povećava. Višak visceralne masti u trbuhu može da poveća i intraabdominalni pritisak kod gojaznih u poređenju sa osobama sa normalnim indeksom telesne mase - precizira dr Sofija Lugonja.
Zašto je više komplikacija kod gojaznih osoba?
Povećan intraabdominalni pritisak, odnosno pritisak unutar trbuha, može dovesti do povećanja intraluminalnog pritiska i stvoriti uslove u kojima je veća verovatnoća da dođe do formiranja divertikuluma.
- Višak visceralnog masnog tkiva važan je prediktor komplikacija kod divertikuloze debelog creva. Gojaznost i divertikuloza imaju zajedničke predisponirajuće faktore, poput loših navika u ishrani (uključujući neadekvatan unos vlakana) i fizičke neaktivnosti. Osim što je povećan rizik za nastanak divertikuloze kod gojaznih, divertikuloza takođe može biti povezana sa većom stopom komplikacija kod gojaznih osoba. Pokazana je povezanost povećane učestalosti i težine komplikovane divertikuloze kod gojaznih u odnosu na pacijente sa normalnim indeksom telesne mase. Crevna disbioza može biti uključena u nastanak divertikuloze debelog creva. Osim toga, primećen je specifičan obrazac poremećaja sastava mikrobiote kod gojaznih ljudi - kaže dr Lugonja.
Studija blizanaca je nedavno ukazala da genetska osetljivost značajno doprinosi razvoju divertikuloze. Dokazano je da gojaznost centralnog tipa sa visceralnom masnoćom, hiperlipidemija i hipertenzija povećavaju rizik od nastanka komplikovane divertikularne bolesti. Međutim, uticaj metaboličkih faktora rizika na prevalenciju nekomplikovane divertikuloze nije jasno utvrđen, kaže dr Lugonja.
Gojaznost oko stomaka, visok pritisak, dislipidemija
Doktorka objašnjava da je gojaznost izražena ne samo kroz indeks telesne mase već i kroz obim struka i odnos obima struka i bokova, što je navedeno kao istaknut faktor rizika za nastanak divertikuloze debelog creva.
- Podaci koji potiču iz populacionih studija pokazali su da nekoliko faktora, odnosno komponenti metaboličkog sindroma, poput centralne gojaznosti, arterijske hipertenzije i dislipidemije, povećavaju rizik od komplikacija divertikularne bolesti. Takođe, indeks telesne mase veći od 30 kg/m² kod muškaraca ukazuje na veći rizik za nastanak divertikulitisa i divertikularnog krvarenja - naglašava dr Lugonja.
Najčešće komplikacije divertikuloze
Dr Sofija Lugonja naglašava da su najčešće komplikacije levostrane divertikuloze divertikulitis, odnosno upala divertikuluma, koja izaziva bol (najčešće u donjem levom delu trbuha), temperaturu i promene u stolici.
- Krvarenje iz divertikuluma karakteristično je za desnostranu divertikulozu, koja je učestalija u azijskoj populaciji. Karakteristično za desnostranu divertikulozu jeste to što su u pitanju pravi divertikulumi i što se njihov broj ne povećava starenjem, za razliku od levostrane divertikuloze. Međutim, važno je naglasiti da većina ljudi sa divertikulima nikada ne razvije ni upalu, ni divertikulitis, niti druge ozbiljne komplikacije. U svakodnevnoj praksi zaista je česta situacija da pacijent prvi put čuje da ima divertikulozu tek nakon kolonoskopije ili kada se dogodi prva epizoda divertikulitisa. Divertikuloza kod većine sama po sebi obično ne daje nikakve simptome, odnosno najčešći oblik je asimptomatska divertikularna bolest. Ono što može biti jedini eventualni simptom asimptomatske divertikuloze jeste hronična opstipacija - zaključuje dr Sofija Lugonja.